Naslovna Blog Kamenovo, selo pčelara

Kamenovo, selo pčelara

338
0

Selo Kamenovo, u opštini Petrovac na Mlavi, sa ponosom nosi ime „Selo pčelara“, jer se ovde najviše delatnika ove privredne grane nalazi.

Mnogi u Srbiji ne znaju da, sem puta vina (koji je i te kako značajan po srpsku kulturu i privredu), mi imamo i put meda. Kako se ističe u izveštaju lista „Dobro jutro“, pre dolaska u Kamenovo, znatiželjni putnik treba svoj put otpočeti drugde. Trasa Salakovac-Malo Crniće-Veliko Crniće-Batuša-Kalište-Veliko Selo-Kamenovo, pratimo matematičkom (i magičnom) progresijom rast pčelinjaka i proizvodnje meda.

„Wili.Zaleđe_III_Kamenovo_1007_03“,
foto: Ванилица, licencirano pod CC BY-SA 4.0
Izvor: Wikimedia Commons

A najviše ih ima u Kamenovu- Pri samom ulasku u selo čeka znak koji ponosno nagoveštava šta posetioce čeka. Na gotovo svakom koraku se nađe tezga. Svega ima, od polena, propolisa, perge, medenih kolača, medene rakije, fito terapeutskih proizvoda, pa do drvenih kašičica. I sve u domaćoj proizvodnji. Dokaz tradiciji spravljanja meda u Kamenovu je ogromna statua pčele u centru sela, napravljena od bronze. Bez sumnje, med je ovde glavna tema.

Kamenovo u medu od davnina

Vlasnik pčelinjaka Jeremić je za „Dobro jutro“ izlistao par crtica o istorijatu pčelarstva u Kamenovu. „Priča se da su sa gajenjem pčela počeli prvi monasi u manastiru Vitovnica i to preneli i u naša sela. Zato i mislimo da je ovde pčelarenje krenulo od 14. veka, čak i da nije, znam da su moji pradedovi i njihovi pradedovi imali košnice,“ naglašava pčelar. Prema zvaničnim informacijama, za vreme turske vladavine jedino je Kamenovo svoj danak plaćalo u medu. Danas na svakog stanovnika sela dolaze do 2,3 košnice, a u selu ima oko 3.000 pčelinjih društava. S obzirom na to da u selu živi manje od 1.000 stanovnika, ovo čini Kamenovo apsolutnim rekorderom po pitanju pčelarstva.

„Wili.Zaleđe_III_Kamenovo_1007_01 (1)“,
foto: Ванилица, licencirano pod CC BY-SA 4.0
Izvor: Wikimedia Commons

„Mi smo rekorderi u Srbiji i po broju košnica i po proizvedenom medu. Pre desetak godina imali smo oko 150 tona meda, mada je ova godina podbacila i mislim da će i ubuduće biti veoma teško jer se klima menja, a pčelarstvo je jedna od najosetljivijih grana privrede,“ zaključio je pčelar.

Izvor: Dobro jutro