Naslovna Bašta Kamilica efikasna protiv štetočina (evo i kako)

Kamilica efikasna protiv štetočina (evo i kako)

157
0

Kamilica (Matricaria chamomilla) se sve više uzgaja na velikim površinama za potrebe farmaceutske i kozmetičke industrije, iako je i dalje moguće pronaći je kao divlju biljku. Sušeni cvetovi (Chamomillae flos) sadrže flavonoide, do 2% etarskog ulja, kumarine, aminokiseline, gorka jedinjenja, tanine, holin i druge sastojke koji zajedno pružaju koristi ljudima.

Međutim, u poslednje vreme, ove sastojci sve više se koriste i u lečenju, zaštiti i ishrani biljaka. Duž ovog članka saznaćete i kako to izgleda u praksi.

Kamilica, deklasifikovana

Naši preci su tradicionalno sejali kamilicu zajedno sa žitima ili povrćem kako bi smanjili prisustvo nematoda, poznatih kao beli crvi. Kasnija naučna istraživanja su otkrila da samo jedna biljka kamilice može zaštititi površinu od nematoda u okviru jednog kvadratnog metra. U moderno doba, sve je veća upotreba industrijskih i prirodnih preparata baziranih na kamilici.

Image by Kati from Pixabay

Za pripremu rastvora ili čorbe, koristi se 4 kg svežih ili 1 kg suvih vršnih delova kamilice, koje se samelju i preliju sa 10 litara vode zagrejane na temperaturu od 60-70°C. Nakon što se masa ostavi da odstoji 12 do 16 sati, procedi se i pre upotrebe razblaži dva do tri puta kišnicom ili odstajalom vodom. Na kraju se u 10 litara rastvora doda oko 40 g domaćeg sapuna.

Ovaj rastvor se koristi za suzbijanje raznih štetočina poput jabukinog, šljivinog i breskvinog smotavca, grinja, buvača, sovica, moljaca, gusenica, savijača i drugih koji sišu sokove. Takođe, od kamilice se može napraviti i praškasti insekticid. Za njegovu pripremu, 1 kg suvih cvetova se samelje i pomeša sa 4 kg prosejanog pepela od drveta. Ovaj preparat se koristi dva do tri puta na svakih 4 do 5 dana za zaštitu od buvača, kupusne muve, pojedinih štetočina na korenasto-krtolastom povrću, jabukinog cvetojeda i žiška.

Foto: Pixabay

U nekim zemljama, čaj od kamilice se koristi za ubrzanje kompostiranja. Priprema se od 500 g samlevenih suvih cvetova koji odstoje dva do tri sata u 10 l tople vode. Pritom, temperatura ne sme da pređe 40°C. Zatim se procedi i odmah prska kompostna masa.

Izvor: Dobro jutro