Naslovna Poljoprivreda Kasne sorte krompira: kreće sadnja

Kasne sorte krompira: kreće sadnja

62
0

U poslednjih nekoliko dana, Slavoljub Janković iz Vranja nije zaustavljao svoje poljoprivredne mašine zbog sadnje ranog krompira. Sada se postepeno sprema da počne sa setvom kasnih sorti od 1. aprila na preostalim parcelama koje poseduje u planinskom selu Novi Glog. Janković ističe da je u oktobru pripremio zemljište za setvu i đubrio ga stajskim đubrivom koje je nabavio po ceni od 80 do 100 evra za kamionsku prikolicu.

foto: Pixabay
foto: Pixabay

„Bacio sam oko trideset kamionskih prikolica ovog đubriva. Za one parcele gde ga je ponestalo obezbedio sam veštačko, tako da sam i pred ovu proizvodnu sezonu uspeo da odradim sve što se tiče pripreme zemljišta,“ rekao je Janković.

U nastavku izjave, ističe da u narednim danima planira da izvrši obradu zemljišta frezanjem kako bi olakšao planiranu setvu. Najveći deo parcela će biti posađen kasnom sortom agria, zajedno sa sortama kamelija, belarosa, aladin, dželi i jelly, koje su u prošlosti donosile izuzetno visoke prinose.

foto: Pixabay
foto: Pixabay

Proizvodnja krompira: promene na koje treba obratiti pažnju

Nada Lazović Đoković, stručnjak za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno-stručnoj savetodavnoj službi, ističe da je proizvodnja krompira tokom prethodnih godina doživela značajne promene. Ove promene obuhvataju brzu promenu asortimana, upotrebu kvalitetnog sadnog materijala, primenu naprednijih tehnologija, povećanje obima proizvodnje i promene na tržištu.

Tržište krompira sve više postaje uslovljeno različitim faktorima kao što su sortiment, namena i vreme zrenja. Zbog toga se osnovne kategorije krompira mogu podeliti na rane sorte, glavne sorte, seme za sadnju i krompir namenjen proizvodnji skroba.

Važno je da seme bude sertifikovano, te stoga treba pažljivo pripremiti zemljište na odgovarajuću dubinu od 30 cm i posaditi krompir klijavice. Pravilno planiranje dubine sadnje i razmaka između biljaka od ključnog je značaja, a seme ne bi trebalo saditi u hladno zemljište. Visoki grebeni doprinose visokim prinosima, dok se navodnjavanje preporučuje u uslovima suše.

„Optimalna temperatura za rast i razvoj krompira je 20 do 25 stepeni, a za rast krtole od 15 do 20 stepni. Naklijale krtole niču od 10 do 12 dana ranije, dok rast klica počinje kada je temperatura u zemljištu 7 stepeni i više i prosečno traje 25 do 30 dana,“ veli Lazović Đoković.

Još o semenu

U nastavku izjave, stručnjak za ratarstvo tvrdi da prinos krompira zavisi od:

  • intenziteta svetlosti
  • trajanja osvetljenja
  • gustine sadnje biljaka
  • starosti lišća.

Kratkotrajno osvetljenje tokom dana skraćuje internodalne razmake i podstiče formiranje većeg broja krtola. S druge strane, dugotrajno osvetljenje podstiče vegetativni rast biljaka.

Krompir ima visoke zahteve u pogledu kvaliteta zemljišta, preferirajući dobro prozračna i strukturalno duboka zemljišta. Na lakim zemljištima, krompir može patiti od suše, dok na težim zemljištima može trpeti zbog nedovoljne aeracije korena. Idealno zemljište za krompir je slabo kiselo, sa pH vrednošću između 5,5 i 6,5.

Foto: Pixabay

Zahteva raznovrstan plodored, jer ako se krompir uzgaja na istom mestu češće od četiri godine, postoji veća verovatnoća pojave teških bolesti i virusnih infekcija. U kratkom plodoredu, osim uobičajenih bolesti, mogu se javiti i rizoktonija i nematode. Preporučuje se izbegavati uzastopno gajenje krompira nakon paradajza, plavog patlidžana i kukuruza.

„Jako dobro reaguje na primenu stajskog đubriva, koje deluje i na poboljšanje strukture i zadržavanje vode u zemljištu. Kod proizvodnje mladog krompira pozitivno deluje na zagrevanje zemljišta“, veli Lazović Đoković.

Prema njenim rečima, za postizanje prinosa od 30 tona po hektaru potrebno je uneti:

  • 150 kilograma azota (N)
  • 60 kilograma fosfora (P2O5)
  • 350 kilograma kalijuma (K2O)
  • dodatak 90 kilograma kalcijum-oksid-a (CaO)
  • 30 kilograma magnezijum-oksid-a (MgO).

Izvor: Dobro jutro