Nakon perioda rekordnih junskih vrućina, klimatske promene u Srbiji su se učestale. Tokom vikenda, olujno vreme sa gradom pogodilo je mnoge krajeve. Pogotovo se osetilo na jugozapadu zemlje. Gradovi poput Priboja, Prijepolja, Sjenice i Tutina su pretrpeli značajnu štetu od nedavnih oluja. Najveći grad, koji je opisan kao “veličine jajeta” u medijima, zabeležen je u Osečini u zapadnoj Srbiji, prouzrokujući oštećenja na kućama, automobilima, putevima i usevima.
Republički hidrometeorološki zavod Srbije je najavljivao olujno vreme i izdao upozorenje za celu teritoriju zemlje do kraja meseca. Upozorenje je isticalo mogućnost nestabilnog vremena sa čestim grmljavinskim nepogodama, intenzivnim pljuskovima, gradom i olujnim vetrom.
Prema savremenim naučnim modelima, gradovi će postati češća pojava u Srbiji, s većim prosečnim prečnikom. Zvanične projekcije pokazuju značajan porast frekvencije krupnog grada (prečnika većeg od 5 cm) tokom 21. veka. Vlada Republike Srbije je usvojila program prilagođavanja na promenjene klimatske uslove koji predviđa povećanje frekvencije krupnog grada za 40-80% do kraja veka na gotovo celoj teritoriji zemlje.
Promena u režimu padavina nije značajna u ukupnoj godišnjoj sumi, ali ekstremne padavine, koje su ključne za pojavu grada, postaju češće dok male i umerene padavine opadaju. Udeo ekstremnih padavina (30 mm i više) u ukupnim godišnjim padavinama porastao je sa 2,4% na 5,6% u odnosu na sredinu 20. veka. Analiza rizika pokazuje da će oko 56% teritorije Republike Srbije do sredine veka biti pod visokim i veoma visokim rizikom od velikih padavina.
Čemu vode sve ove klimatske promene?
Grad se formira u kumulonimbusima, olujnim oblacima najčešćim tokom toplije polovine godine u Srbiji, posebno u junu, maju i julu. Topao vazduh sa visokim sadržajem vodene pare i jake uzlazne struje koje zadržavaju grad u vazduhu omogućavaju njegov rast.
Porast srednje globalne temperature vazduha omogućava veću količinu vodene pare u atmosferi. To povećanje može dovesti do intenzivnijih oluja i većeg grada. Svako zagrevanje vazduha za 1°C povećava njegov kapacitet za 7% više vodene pare, što doprinosi jačim olujama i većem gradu. Iako je ova oblast i dalje predmet aktivnog istraživanja, jasno je da klimatske promene doprinose češćim i jačim gradonosnim olujama u Srbiji.
Očekuje se da će ovakva upozorenja postati sve učestalija u budućnosti. Građani treba da budu pripremljeni na sve veće i češće nepogode, prilagođavajući se novim klimatskim uslovima kako bi smanjili štetu i rizike po svoju imovinu i sigurnost.
Izvor: Poljoprivrednik
