Naslovna Poljoprivreda Keserović: kako unaprediti proizvodnju šljive u Srbiji

Keserović: kako unaprediti proizvodnju šljive u Srbiji

343
0

Stručnjak za voćarstvo profesor dr Zoran Keserović je za list „Dobro jutro“ dao detaljna uputstva o poboljšanju proizvodnje šljiva u Srbiji. Kao neko ko je u datoj profesiji decenijama, Keserović je predano govorio o novim podlogama, propisnim agrotehničkim merama i rešavanju potencijalnih problema.

Keserović je istakao da, iako imamo najviše šljivika u Evropi, naša proizvodnja svakako pomanjkava zbog korišćenja zastarelih praksi. Ovo je uprkos velikom obimu proizvodnje, koji počesto oscilira, kaže on. „Od 2000. godine naovamo, najmanja proizvodnja bila nam je 2002. godine – 195,7 hiljada tona, a najveća 2013. godine – 606,6 hiljada tona. Dosta visoku proizvodnju imali smo u 2020. godini – 582,5 hiljada tona, a u 2022. godini oko 488,6 hiljada tona. U poslednjih pet godina prosek proizvodnje šljive je 496,6 hiljada tona. Skokovi i padovi se nastavljaju. U proizvodnji šljive beležimo velike oscilacije, a glavni faktori koji utiču na to jesu pojava zimskih i prolećnih mrazeva i alternativna rodnost,“ naglasio je Keserović.

Foto: Institut za vocarstvo/ Privatna arhiva

Odabir druge podloge

Prema njegovim rečima, unapređenje će se desiti kada sa ekstenzivne pređemo na intenzivnu proizvodnju. „mesto podloge džanarike, treba uvesti podlogu Wavit/Wei-Wa, klon sorte Wangenheim. To je srednje bujna podloga, odlično se ukorenjava, ne formira izdanke, ima odličan afinitet sa sortama šljive i sortama kajsije. Sorte, okalemljene na ovoj podlozi, rano prorode, daju redovne i visoke prinose, sa dobrom krupnoćom ploda i ranijim zrenjem od nekoliko dana u odnosu na sejanac džanarike,“ pominje profesor.

U nastavku izlaganja, Keserović je istakao da je rastojanje koje se koristi u poslednje za podlogu džanarike 5×4 metra. „Na podlozi Wavit sorte šljiva mogu se saditi na 4×2 metra, a na kržljavoj podlozi Torinel 4×1,5 metara. Ukoliko bi se prešlo na ovu vegetativnu podlogu, uz korišćenje navodnjavanja i fertiirigacije, proizvodnja u Srbiji bi se mogla povećati najmanje za 50 odsto na istoj površini. Na primer, proizvodnja po hektaru je moguća i do 60 tona. Pored toga, lakša je rezidba i berba plodova,“ dodaje on.

šljiva ranka

Ukoliko se u zasadu šljive koriste tresači, apostrofira stručnjak, onda treba ići sa generativnom podlogom i rastojanjem 5×4 metra. „Kod šljive jedan tresač obere dnevno oko 700 stabala, gde se jednim tresačem ubere oko 50.400 kg na dan. To je po radniku 2.571 kilogram, dok jedan radnik – ručni berač može da ubere oko 300 do 500 kg šljive na dan. Dodajmo da jedan tresač opslužuje 6 radnika,“ naglašava Keserović.

Keserić o požegači

Po pitanju napretka i njegove isplativosti, Keserović se dotakao istorijski važne sorte po Srbiju, požegače. „Do sedamdesetih godina XIX veka šljiva je je korišćena prvenstveno za proizvodnju rakije, a potom suva šljiva požegača postaje naš značajan proizvod. Iz Srbije je 1867. godine izvezeno 4.200 tona suve šljive, u vrednosti od 84.000 dukata. Požegača se tada koristila i kao stono voće, i za proizvodnju pekmeza. U periodu od 1881. do 1900. godine prosečan izvoz suve šljive iz Kneževine Srbije iznosio je 26.200 tona godišnje, a rekordna je bila 1887. godina sa 41.296 tona,“ naglašava Keserović-

Najznacajnije bolesti sljive

U nastavku priče o požegači, dotakao se perioda prelaska u 20. vek. „Prelomna je bila 1929. godina. Prvo razdoblje je doba prosperiteta požegače, povećanja broja stabala i obima proizvodnje. Tako je 1926. godine proizvodnja u tadašnjoj Jugoslaviji omogućila izvoz od 12.000 tona sveže i 47.000 tona suve šljive. Veliki rod požegače 1928. godine, oštra zima te iste i naredne godine i jak napad šljivine štitaste vaši od 1925. do 1929. godine prouzrokovali su masovno sušenje stabala požegače,“ zaključuje Keserović.

Izvor: Dobro jutro