Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Kikiriki u Banatu: fino rađa, tražnja raste

Kikiriki u Banatu: fino rađa, tražnja raste

202
0

Vladimir Krstonošić se u Kikindi bavi uzgojem izuzetno popularne jezgraste biljke. Kod njega je kikiriki glavna kultura, a koristi ga kao sirovinu u proizvodnji hladno ceđenog ulja. Sem kikirikija, Krstonošić uzgaja i suncokret, uljanu repicu, lan, mak, uljanu tikvu i crni kim. Naravno, kao i kikiriki, i ove namirnice prerađuje.

„Uzgoj kikirikija sam po sebi nije zahtevan. Na početku vegetacije se uzgaja po istoj tehnologiji kao i soja. Seje se pomoću širokorednih sejačica na međuredni razmak od 70 centimetara, a unutarredni razmak bi trebao da bude oko 10 centimetara,“ veli Krstonošić za portal „Dobro jutro“.

Izvor: Poljoprivredno gazdinstvo Krstonošić – zvanična Facebook stranica

U nastavku izjave, Krstonošić se malo dotakao zaštite ove biljke. „Protiv korova se tretira istim preparatima koji se koriste u proizvodnji soje, a tu je i špartanje kao neizbežna mehanička mera suzbijanja korova. Kada kikiriki počne da cveta, treba ga često i duboko zagrtati oruđima koja se koriste u proizvodnji krompira. Mora da ima visok i rastresit banak kako bi mogao u njega da gura precvetale ginefore iz kojih će se kasnije formirati plodovi – mahune sa po dve, tri ili četiri semenke. Kikiriki nije probirljiv po pitanju zemljišta, a mi smo ga igrom slučaja do sada uvek gajili na peskovitom zemljištu,“ veli ovaj uzgajivač.

Kikiriki se lepo uzgaja, ali teško bere

Iako je uzgoj kikirikija nezahtevan, berba ove biljke je bitan proces. U oktobru, kada vegetacija kikirikija dolazi do kraja, potrebno je izvaditi ga iz zemlje i obaviti berbu ili ovršiti.

Izvor: Poljoprivredno gazdinstvo Krstonošić – zvanična Facebook stranica

„Na severnoameričkom kontinentu, gde se kikiriki gaji na ogromnim parcelama, za vršidbu se koriste namenski samohodni kombajni, dok se u Aziji, na primer, zbog usitnjenih parcela, za vađenje i berbu koriste odgovarajuće priključne mašine pogonjene traktorima ili motokultivatorima,“ nastavlja Krstonošić. „Mi smo u nedostatku namenske vadilice za tu svrhu koristili traktorsku, vibracionu vadilicu za krompir koju svakako već imamo u svom mašinskom parku. Nakon vađenja, kikiriki se ostavlja na njivi nekoliko dana da se dobro prosuši na suncu. Posle toga bi ga trebalo, ili ručno obrati, ili ovršiti vršalicom za pasulj.“

On ističe da obilje sunčanih sati, koje je specifično za područje Kikinde, izuzetno beneficira kikiriki, ali nedostatak padavina, uobičajen za mikroklimu severnog Banata, predstavlja izazov. Zbog toga, u njihovim uslovima, navodnjavanje je esencijalno, a najefikasnije se postiže korišćenjem sistema kap po kap. Ovo je ključno kako bi se izbeglo ispiranje zemljišta i preventivno delovalo protiv pojave plamenjače.

Izvor: Poljoprivredno gazdinstvo Krstonošić – zvanična Facebook stranica

„Kada već spominjemo plamenjaču, fungicidni tretmani su obavezni za uspešnu proizvodnju. Što se tiče štetočina, kikiriki je robusna biljka, dobre otpornosti na lisne štetočine, ali ga zato zemljišne štetočine prisutne u našim krajevima napadaju i mogu da prouzrokuju štetu u vidu probušenih mahuna i upropaštenih zrna,“ apostrofirao je poljoprivrednik.

Izvor: Dobro jutro

Prethodni tekstJoš o papcima: kako nega deluje
Sledeći tekstDulek iz Vlakče za zdrav život i zdravije telo