Naslovna Poljoprivreda Kiša kao „sastojak“ poljoprivredi; nije za pšenicu, ali jeste za ostale kulture

Kiša kao „sastojak“ poljoprivredi; nije za pšenicu, ali jeste za ostale kulture

148
0

Za razliku od pšenice čija je žetva počela, kiša i te kako prija kukuruzu, suncokretu, soji, šećernoj repi. I proizvođači i stručnjaci kažu da je ona spas za prolećne kulture. Pritom, upravo sada se stvaraju zalihe vlage za jul i avgust koji znaju da budu sušni.

Photo by Oleg Demakov on Unsplash

Zbog izuzetno toplog početka proleća, mnogi proizvođači su kukuruz sejali ranije nego obično. Međutim, poljoprivrednik Roman Kadarjan iz Ečke nije među njima i sada veruje da je njegova odluka da sačeka sa setvom bila ispravna zbog zahlađenja u aprilu, izveštava RTS.

Kadarjan je istakao da kukuruz ne podnosi hladno vreme, posebno dok je mlad, poredeći to sa tuberkulozom kod ljudi, koja otežava oporavak. Naveo je da su biljke iz kasnijih rokova setve bile razvijenije i jače od onih iz ranijih rokova setve. Dodao je da su svakodnevne kiše bile dobrodošle i poboljšale situaciju na njivama, te naglasio da je važno da u narednom periodu ne bude vetrova i da u avgustu ne bude suše.

Kiša kao idealni katalizator za agrar

U Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin potvrđuju da su kukuruzi iz ranih rokova setve bili izloženi stresnim uslovima, što je rezultiralo žutilom i crvenilom lista.

Prema rečima Snežane Parađenović iz Prognozno-izveštajne službe Zrenjanin, padavine i više temperature su pomogle usevima da se oporave. Kako bi kukuruz lakše prebrodio stresne uslove, izvršena je prihrana. Ove godine, kukuruzu su više štete nanosili zečevi i ptice. Pritom, plamenac nije bio dominantan zbog uticaja padavina na njegov let. Redovne kiše poslednjih dana su bile veoma korisne za useve. Znatno su, naime, pomogle u stvaranju zaliha vlage za sušne mesece poput jula i avgusta.

Foto: Freepik/freepik

Dr. Željko Kaitović sa Instituta za kukuruz „Zemun polje“ je objasnio da su zbog duže setve, kukuruzi u različitim fazama razvoja, od desetak listova do pojave metlica, pri čemu su najčešće u fazi intenzivnog rasta. Iako trenutne vremenske prilike pogoduju kukuruzu i ostalim prolećnim usevima, to ne garantuje optimalne uslove za razvoj tokom cele vegetacije.

Kaitović je precizirao da su ukupne potrebe kukuruza za padavinama tokom vegetacije oko 500 milimetara, s tim da je ključno da padavine budu pravilno raspoređene. Najveće potrebe za vodom su desetak dana pre metličenja i dvadesetak dana posle, uzimajući u obzir i fazu nalivanja zrna.

suzbijanje korova u soji

Opasnost od ekstremnijih padavina

Nažalost, padavine su često praćene nepogodama poput oluja i grada, što izaziva značajne štete ratarskim kulturama, kao što je nedavno bio slučaj u Bačkoj Palanci i Temerinu.

Sunčica Savović, direktor „Žita Srbije“, obratila se medijima povodom ove teme. Ona podseća da ostaje da se vidi da li će se pogođeni usevi oporaviti. Ali uz to i napominje da se kukuruz obično oporavi. Istakla je da je prošle godine snažno nevreme u julu oštetilo kukuruz i suncokret na potezu od Kule preko Srbobrana do Sečnja. Međutim, apostrofira Savović, čak i na usevima koji se nisu potpuno uspravili je bilo roda.

suncokret
Photo by Beth Macdonald on Unsplash

Ove godine kukuruz je zasejan na 950.000 hektara, što je pet odsto više nego prošle godine. Iako je žetva kukuruza daleko, trenutne projekcije na osnovu desetogodišnjeg proseka prinosa od 6,9 tona po hektaru ukazuju da bi ukupan prinos mogao biti oko 6,5 miliona tona, pod uslovom da ne bude vremenskih nepogoda. Stručnjaci upozoravaju da ćemo ući u žetvu kukuruza sa visokim zalihama, slično kao i sa pšenicom.

Savović objašnjava da smo prošlu godinu započeli sa zalihama od oko 335.000 tona i imali prinos od oko 6,8 miliona tona. Domaća potrošnja kukuruza je oko 330.000 tona mesečno, a do kraja maja izvezeno je 1,55 miliona tona. Trenutno imamo oko 2,8 miliona tona kukuruza. Pritom, nakon što oduzmemo potrebne količine za domaću potrošnju za naredna četiri meseca, za izvoz ostaje oko milion i po tona. Međutim, Savović naglašava da nećemo uspeti da izvezemo sav prošlogodišnji kukuruz. Kako ističe, nama je najveći mesečni izvoz bio 257.500 tona u novembru.

igra ponude

Izvoz porastao

Savović ističe da već sada treba razmišljati o zalihama kukuruza. Prema njegovim rečima, već će se 30. juna u silosima zadržati oko milion i po tona stare pšenice, dok se pšenica i ječam upravo skidaju sa polja. Iako možda neće biti problema sa skladištenjem tokom žetve pšenice, sigurno će se pojaviti problemi kada krene žetva kukuruza, slično kao prošle godine.

Od početka sukoba u Ukrajini, izvoz srpskog kukuruza u region je značajno porastao. Najviše se izvozi u Italiju, a sve više u Bosnu i Hercegovinu i Albaniju. Srpski kukuruz stiže i do Severne Afrike i Jugoistočne Azije, ali izvoz direktno do krajnjih kupaca otežava nedostatak pristupa moru i morskoj luci.

Izvor: Shutterstock/Fotokostic

Stručnjaci podsećaju da, kada cena žitarica ili uljarica počne da raste, ponuda često stane u iščekivanju bolje cene. Takođe, kada velike količine žitarica krenu uz i niz Dunav, cena rečnog prevoza počinje da raste, a naš kukuruz u Konstanci je skuplji od rumunskog za cenu pretovara i skladištenja.

Izvor: AgroTV