Nestabilni klimatski uslovi u prvoj polovini 2023. godine imaju štetni uticaj po vojvođanske useve. Stručnjaci tvrde da je počinjena velika šteta, pogotovo u naseljima Bačkom Petrovcu, Kisaču, Stepanovićevu i Bačkoj Palanci.
„Stanje je dosta neujednačeno, u zavisnosti od lokaliteta,“ rekao je za NS Uživo savetodavac iz Poljoprivredne stručne službe Novi Sad Tatomir Srđanov. „U nekim delovima je bilo preko 300 litara padavina, njive su prevlažene, čak potopljene i dolazi do propadanja useva.“ Srđanov je potom istakao da poljoprivrednici imaju veliki problem sa korovom i raznolikim biljnim bolestima koje su se pojavile na plodovima nakon plavljenja. Pritom, zbog vremenskih nepogoda došlo je do promene rasporeda, te do primetnog zakašnjenja setve.
Srđanov navodi da su u najvećem problemu usevi pšenice, žita i kukuruza. U poređenju s njima, nastavlja savetodavac, usevi šećerne repe izgledaju „fantastično“. Dodao je da na njih vremenske nepogode poslednjih nekoliko meseci nisu imale neki zapaženiji negativan uticaj.
Po pitanju uspešnosti ratarstva za ovu godinu, Srđanov je naglasio da će uslovi za ratare biti vrlo nepovoljni ukoliko vreme ostane ovako varljivo do kraja juna. Dodao je i da su jul i avgust dva ključna meseca po useve. „Ukoliko se desi da ovaj kišni period prođe i krene suša krajem juna, pa da do septembra ne padne kiša, nije od velikog značaja jer je u poljoprivredi veoma važan raspored po mesecima,“ zaključio je Srđanov.
Plavljenje u regionu
Problem obilnih padavina se osetio i u Srbiji i u regionu. Slične probleme sa plavljenjem i korovima prijavljuju i ratari iz Bosne i Hercegovine. U regionima Lijevče Polje i Potkozarje, kako javljaju Nezavisne Novine, kukuruz već zaostaje u porastu, dostižući između 4 i 5 lista umesto poželjnih 7-8. Stručnjaci iz regiona navode da će najmanje 20% trenutno zasađenog kukuruza biti presejano zbog štete nanete mrazom i plavljenjem. Samim tim, doprinosi će biti primetno manji u odnosu na isti period prošle godine.
Voćari takođe u problemu
Sem ratarstva, ovogodišnje padavine će negativno uticati i na voćarstvo. Plodovi malina, borovnica i jagoda već trpe ovu štetu u vidu biljnih bolesti i najezde štetočina. Problem obimnih kiša je bio jedna od glavnih tema tokom agrobiznis konferencije „Grow Up – Snaga zemlje“ održanoj prethodne nedelje na Kopaoniku. Aleksandar Pavlović, direktor projekta za konkurentnu privredu USAID i jedan od učesnika panela o uticaju klimatskih promena na poljoprivredu, naglasio je da će kiše „uništiti voćarstvo“ i da potrebna bolja infrastruktura za suzbijanje ovog problema. Pritom je naveo i slabu informisanost među proizvođačima na temu trenutnog uticaja klime na poljoprivredne doprinose.
Izvori: NS Uživo, Nezavisne Novine, Dnevnik
