Klimatske promene, iako predstavljaju izazov za mnoge poljoprivrednike, pružaju određene prilike za nove poduhvate. Slađan Papić iz Mačvanske Mitrovice, nastavnik i voćar, prepoznao je prednosti koje donosi promena klime i odlučio se da uzgaja kivi, egzotičnog voća otpornih karakteristika. Njegova trenutna proizvodnja obuhvata dvadesetak stabala, ali Papić planira da proširi uzgoj na pravu plantažu.
Kivi se pokazao kao izuzetno otporno voće, sposobno da preživi čak i temperature do -15 stepeni Celzijusa. Iako je reč o suptropskoj biljci, u uslovima Srbije nema ozbiljne prirodne neprijatelje, osim azijske smrdljive bube, čije su štete na kiviju minimalne u poređenju sa drugim voćem. Ova otpornost omogućava organski uzgoj, što dodatno privlači pažnju ljubitelja prirodnih proizvoda. Za uzgoj kivija potrebno je specifično znanje, uključujući pravilnu rezidbu, obilno zalivanje i obogaćivanje tla humusom. Papić koristi komposter kako bi obezbedio optimalne uslove za svoje biljke.
Za rakiju kivi – od toga se živi!
Zemljište nije ključni ograničavajući faktor da bi se proizvodio kivi, osim na mestima sa visokim sadržajem krečnjaka. Prva stabla koja sada daju i do 100 kilograma roda, Papić je dobio kao poklon iz Budve. Iz tih sadnica razvijao je svoj zasad i proširio ga razmnožavanjem reznicama. Pored uzgoja kivija kao voćke, Papić ističe i estetsku vrednost biljke, koja može služiti kao ukras u dvorištima ili prirodna zaštita od sunca.
Uzgoj kivija ima i dodatne potencijale. Papić je od sitnijih plodova, za koje nije imao drugu namenu, proizveo rakiju od kivija – kivijevaču. Proces proizvodnje uključuje minimalnu količinu dodatog šećera, a rezultat je egzotična rakija koja izaziva oduševljenje kod svih koji je probaju. Na 400 kilograma plodova dobio je 43-44 litra ovog jedinstvenog napitka.
Pored rakije, kivi se koristi za pripremu sokova, voćnih salata i kao ukrasna biljka. Njegova otpornost, skromni zahtevi prema zemljištu i otpornost na štetočine čine ga idealnim izborom za voćare koji žele da se bave nečim inovativnim i prilagođenim promenjenim klimatskim uslovima. Papićev primer pokazuje da prilagođavanje klimatskim promenama može doneti nove prilike i potencijalno unosne poduhvate za poljoprivrednike u Srbiji.
Izvor: 24 Sedam
