Na jugu Srbije uspeva kivi kao u tropima, dok se između jedne srpske i jedne bugarske opštine nastavlja saradnja koja već dugo traje. Cenimo da će vam se ove vesti svideti ovim ranim ponedeljkom.
Izvor: RTV Mag
Kivi uspeva usred Vranja
Svi koji su ovih vrelih julskih dana prošli ulicom koja povezuje Šapranačko groblje sa Donjom kasarnom u Vranju, nisu mogli da ne primete prelepu terasu prekrivenu sadnicama kivija. Verica Bodven, koja se već petnaest godina brine o njima, sada se suočava sa problemom šta da radi sa rodom koji se kreće od 300 do 400 kilograma po sezoni.
Održivanje ovih sadnica nije bilo lako. Verica često mora da ponavlja sadnju zbog sušenja koje je, prema njenom mišljenju, uzrokovano mrazom. Da bi ih sačuvala, pre svakog velikog hladnoće presađivala ih je u saksije i unosila u kuću.
Na početku, kivi je posebno osetljiv na hladnoću, pa je potrebno zaštititi koren. Međutim, nakon što se biljka ukoreni, nema većih problema. U njenom području kivi je lako uzgajati jer nije zahtevan po pitanju zemljišta, đubrenja, niti zaštite. Redovno zalivanje je dovoljno da dostigne visinu i do petnaest metara. Da nije bilo redovnog orezivanja, sadnice bi već postigle tu visinu. Verica naglašava da najviše posla ima tokom kišnih godina kada biljka najviše raste.
Rascvetali kivi – e za to se živi!
Kivi je najlepši kada cveta, sa velikim belim cvetovima i zelenim tučkovima koji isijavaju fantastičan miris. U zavisnosti od godine, cveta u aprilu ili maju, u vreme kišnog perioda. Iako se često brinula da bi kiša mogla smanjiti prinos, svake godine se iznenadi velikim rodom.
Kada plodovi počnu da se formiraju, Verica obavezno uklanja suvišne plodove, ostavljajući samo najbolje da dostignu vrhunski ukus pre prvih mrazeva. Jednom je zaboravila ovu proceduru i plodovi su bili veličine oraha, ali su se kasnije pretvorili u odličnu rakiju koju je pripremila sa porodicom. Berbu kivija obavlja uz pomoć brata Dragoslava Krstića i drugih članova porodice. Deo kivija raspodeljuje, dok ostatak prodaje po nižoj ceni na pijaci kako bi se oslobodila viška.
Kad dve opštine iz dve zemlje uspešno sarađuju
Dve prijateljske opštine, Knjaževac u Srbiji i Belogradčik u Bugarskoj, već decenijama organizuju „Sabor na Kadibogazu“, gde se dva naroda sa granice druže, trguju i zabavljaju. Ovaj događaj, koji se održava ovog vikenda, je najveća prekogranična manifestacija na Balkanu. Posetioci mogu prelaziti granicu sa obe strane samo uz ličnu kartu.
Sabor organizuju selo Novo Korito iz opštine Knjaževac i selo Salaš iz opštine Belogradčik. Na manifestaciji se mogu naći tezge sa džemovima, slatkišima, medom i raznom domaćom zimnicom, kao i hranom i pićem. Takođe, posetiocima je pripremljen i bogat kulturno-umetnički program.
Inicijativa za otvaranje graničnog prelaza na Kadibogazu, kako bi domaćinstva iz obe zemlje mogla izlagati i prodavati svoje proizvode, postoji već dugo. Sabor na ovom mestu u srcu Stare planine počeo je još 1925. godine, ali je institucionalni okvir dobio tek 2001. godine. Šest godina kasnije, predsednici Bugarske i Srbije potpisali su sporazum o otvaranju graničnog prelaza.
