U okviru Prijepolja, kleka je počela uveliko da se bere, a pripreme polako kreću i za otkup ove divlje kulture. Međutim, kako sakupljači naglašavaju, ovogodišnja berba kleke neće proći bez poteškoća. Naime, kako naglašava Njegoš Stojadinović za list „Dobro jutro“, na nadmorskoj visini od 800 metara gde je brana kleka nije ravnomerno sazrela.
„Kleka ovde nije baš dobro rodila jer je bila suša. A negde nije ni dovoljno sazrela. Ima plavih bobica i one su zrele i bitne farmaceutskim kućama koje ih koriste,“ počinje izjavu Stojadinović. „Ali prilikom branja, u stvari mlaćenja kleke, opadnu i zelene kojih sme biti najviše 5%. Problem je što ovde bude i preko 30% zelenih bobica, te je potrebno ovijati ih.“
Prema njegovim rečima, otkupljuje samo i isključivo prvu klasu kleke. Kilogram jedne, ističe on, se otkupljuje po ceni od 330 dinara, više od maline i kupine. „Kleka koju otkupljujem mora biti prva klasa. Ove godine ništa druga i treća. Potrebno je da je dobro ovijata, bez zelenih i bodlji i suva. Ne sme biti vlažna jer može da propadne.“
Kleka profitabilna kultura
Naravno, Stojadinović nije prva osoba na prostoru Srbije koja se bavi branjem i otkupom kleke. Štaviše, meštani Negbine pored Nove Varoši već generacijama beru ove bobice, koje su pre par godina umele da dostignu i cenu od neverovatnih 650 dinara po kilogramu.
„Od kleke smo uvek lepo zarađivali, decu školovali, kućili kuće. I koliko god da naberemo znamo da nam ostaje čist novac jer ništa nismo uložili u gajenje ove biljke,“ izjavili su Negbinci za RINU u jednom od onovremenih intervjua. „Otkupna cena poprilično varira, prošle godine je samo odjednom sa 400 pala na 280 dinara. Ove godine situacija je dosta drugačija, rod je umanjen za nekih 80% jer je bilo loše oprašivanje, rodilo je samo oko 20%. Stoga je potražnja velika, a ponuda mala. Otkupna cena se sada kreće i do 600 dinara, 650 na veliko.“
Podsećamo da je ova biljna kultura tražena i korisna u farmakologiji i hemijskoj industriji. Od nje se prave eterična ulja, kreme i parfemi. Sušena bobica kleke se cikliranjem, odnosno mlevenjem, koristi u mesnoj industriji kao aditiv u suhomesnatim proizvodima. Pritom, dalje se sitnim pakovanjima kupuje u trgovini a domaćinstva je kupuju za dodatke kuvanim jelima, poput kupusa ili sarme.
Posebno je interesantno istaći da je kleka glavni sastojak alkoholnog napitka džin. Na našim prostorima, domaći džin je od ovih bobica spravljao Dejan Ilić iz Negbine. Kako je istakao u intervjuima od pre nekoliko godina, istraživao je šta se sve može spravljati od bobica kleke. „Supruga me odmah podržala jer smo već neko vreme razmišljali da više vremena provodimo u selu na način na koji bi mogli i da zaradimo neki dinar. Prijatelji su nam govorili da to nije tek tako i da ne možemo uspeti u ovom poslu bez destilatora i tehnologa ali mi smo se ipak izborili i nećemo odustati,“ izjavio je tom prilikom Ilić.
Izvori: Dobro jutro, Vidovdan, Espreso
