Poljoprivreda je jedan od sektora kojeg klimatske promene najviše pogađaju, što siroti poljoprivrednici i te kako znaju. Poljoprivredna škola u Kraljevu se upravo zato priključila programu Evropske unije, Programu Ujedinjenih nacija za poljoprivredu i hranu (FAO) i resornom ministarstvu, koji ima za cilj pružanje podrške proizvođačima kako bi se bolje prilagodili nepovoljnim vremenskim uslovima.
Šta vele poljoprivrednici, šta im klimatske promene rade?
Nepovoljni vremenski uslovi poput suše, grada, naglih padavina i poplava poslednjih godina često su stavljali poljoprivrednike pred izazove. Zbog ekstremnih vremenskih prilika, zemljište je degradirano i postalo kiselo, što je dovelo do smanjenja isplativosti setve i sadnje.
„Zasejao sam lucerku i spremio zemljiu kao u Vojvodini, ali traje dve, eventualno maksimum tri godine, a trebala bi mininimum pet do šest godina”, kaže Željko Marković, iz Vrdila. „Imamo dosta problema sa vodom, zato što to su male parcele. Još kad leži voda u parcelama onda tek nema ništa”, dodaje njegov kolega Lazar Dukić, ovaj put iz Drakčića.
Željko i Lazar su se pridružili grupi poljoprivrednika iz Kraljeva koji su svoje parcele i traktore stavili na raspolaganje stručnjacima iz Poljoprivredne škole za eksperimentalne aktivnosti. Na tim parcelama, u skladu sa njihovim stanjem, stručnjaci koriste priključne mašine koje su nabavljene uz pomoć Evropske unije kako bi posuli kreč, probili nepropusni sloj zemljišta na dubini koja se ne obrađuje oranjem, i postavili sisteme podzemnog navodnjavanja.
Kao što je objasnila Milana Marinković, profesorka u Poljoprivredno-hemijskoj školi „Dr Đorđe Radić” u Kraljevu, ovo stvaranje saradnje podseća na prošla vremena kada su poljoprivrednici redovno posećivali školu kako bi koristili mašine. Svi rezultati istraživanja koji budu postignuti ovim zajedničkim radom biće deljeni dalje, preko komšija i rođaka, a poljoprivrednici će uvek imati priliku doći u školu radi dodatnih saveta.
Priprema terena za dalje delovanje
I saveti o tome koje mere primeniti i kako koristiti priključne mašine biće dostupni kraljevačkim poljoprivrednicima i nakon završetka projekta. Profesor dr Dragan Terzić sa Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu, koji je i FAO konsultant, ističe da ove mašine nisu jeftine. Dodatni problem je taj što ih poljoprivredni proizvođači tek koriste povremeno. Zbog toga nema mnogo logike da ih sami nabavljaju ako će ih koristiti samo povremeno. Zato je važno da postoji mogućnost da ih koriste zajednički.
Budući proizvođači već se prilagođavaju izmenjenim vremenskim uslovima. Kraljevački poljoprivredni đaci, od ove školske godine, uče o uticaju klimatskih promena na poljoprivredu kao deo izbornog predmeta.
Izvor: RTS
