U okviru specijala “Naučnice protiv klimatskih promena” dr Jasna Mastilović sa Instituta BioSens Univerziteta u Novom Sadu pričala je na temu raznorodnih, vidljivih i nevidljivih posledica koje klimatske promene imaju na poljoprivredu.
„Kada sam ja bila u osnovnoj školi, jedna od prvih lekcija koja se učila iz poznavanja prirode i društva bila je: živimo u Vojvodini, a Vojvodina je žitnica Evrope,“ naglasila je dr Mastilović. Na to je dodala kako se pšenicom bavi već 40 godina. „Vojvodina ima najplodniju zemlju u Evropi. Možda i danas to deca uče u školi. Međutim, šta realnost kaže: u vreme kada sam ja to učila u školi, prosečan sadržaj humusa u vojvođanskoj zemlji bio je oko 5%. A sada, preko 5% humusa ima manje od 1% vojvođanskih njiva. A većina njiva je pala na ispod 1% humusa, pa i ispod pola procenta.“
Klimatske promene ključni faktor, premda ne jedini
Jasna je istaknuta stručnjakinja za pšenicu, poznata po svojoj sposobnosti da jasno poveže fenomene koji se na prvi pogled čine nepovezani, kao što su, na primer, klimatske promene i kvalitet hleba koji konzumiramo. Ona naglašava da kvalitet hleba u velikoj meri zavisi od kvaliteta pšenice iz koje je proizveden.
“Oni koji prave hleb kod kuće znaju da je uspeh ponekad zagarantovan, a ponekad izostane”, objašnjava ova naučnica. „Ali tu nismo mi krivi. Krivo je brašno, a na brašnu ne piše ni da je super kvaliteta, ni da je lošijeg. U pitanju su problemi koji postoje odvajkada: kakva je sorta u pitanju, kakvo je zemljište, da li je bilo pripremljeno, pođubreno, da li je bilo štetočina, kakvo je vreme bilo u kom periodu razvoju biljke.“
No, u proteklom vremenskom periodu, barem jedan od navedenih faktora sve više odstupa od tradicionalnih okolnosti koje su važile “odvajkada”. Naime, dramatične promene klime značajno utiču na meteorološke uslove. To dovodi, nažalost, do izmena u svakom aspektu poljoprivrede na svakom obradivom tlu širom planete.
„Nekada je osnovni problem u proizvodnji pšenice bio: da li će sneg da padne, ili će biti golomrazica. Ako je golomrazica tokom hladne zime, kada bude -20 °C, ta mlada biljčica će biti oštećena, prinosi će biti niži i kvalitet će biti niži,“ veli dr Mastilović. „Međutim, poslednjih godina, šta imamo? Imamo blage zime i nije neki problem u golomrazici. Veći je problem da li će pasti sneg u aprilu.“
Problemi koje stvaraju klimatske promene u poljoprivredi često su suptilni i gotovo neprimetni. Njihovo razumevanje zahteva naučno znanje kako bismo povezali izazove koje susrećemo sa stvarnim izvorom.
Izvor: Agronews
