Na tribini održanoj u Ivanjici, dr Aleksandar Leposavić, član Međunarodne organizacije proizvođača malina, govorio je o trenutnim izazovima srpskog malinarstva. On je istakao da je smanjenje globalne proizvodnje malina dobra prilika za Srbiju u narednom periodu, te da bi ključ opstanka srpskog malinarstva mogao biti fokus na kvalitetu proizvoda, a ne samo na količini. Leposavić je upozorio da hiperprodukcija može dovesti do smanjenja cena i ukazao na potrebu za stvaranjem konkurentnosti na svetskom tržištu kroz visokokvalitetne proizvode.
Malina nesigurna, proizvođači još manje
Milovan Jakovljević, odbornik u Skupštini opštine Ivanjica, predložio je konkretne mere za rešavanje trenutnih problema u malinarstvu, uključujući doplatu od 50 dinara po kilogramu malina za prošlu godinu, kako bi se pomoglo proizvođačima koji se suočavaju s niskim otkupnim cenama. On je naglasio da je potrebno razviti dugoročno rešenje za malinarstvo koje bi podrazumevalo sistemsku podršku malinarima. Dragan Stojković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, ukazao je na značaj ulaganja u infrastrukturu koja bi omogućila bolju organizaciju tržišta i stabilnost sektora.
Zaključak tribine bio je da je za očuvanje srpskog malinarstva neophodna veća saradnja između državnih institucija, proizvođača malina i stručnjaka. Time bi se izgradila održiva strategija zasnovana na kvalitetu i dugoročnoj stabilnosti sektora.
Malo o Akcionom planu i proizvodima Vojvodine
U skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije i Zakonom o zaštiti prirode, započeta je izrada Programa zaštite prirode sa Akcionim planom. Ovaj program se priprema uz podršku projekta Globalnog fonda za životnu sredinu „Podrška za rano delovanje za globalni okvir biodiverziteta”. Ovaj program sprovodi Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP). Dokument će prenositi obaveze iz Globalnog okvira za biodiverzitet, uključujući Konvenciju UN o biološkoj raznovrsnosti.
Novosadski Naučni institut za prehrambene tehnologije bavi se mapiranjem tradicionalnih proizvoda sa teritorije Vojvodine. Do sada je identifikovano 53 proizvoda, među kojima 13 ima zaštićeno geografsko poreklo. Među njima su sremski kulen, vršačka šunka i švapski sir. Institut nastoji da pomogne proizvođačima u očuvanju vojvođanskog gastronomskog nasleđa. Biljana Ljubinković i Dragana Kljajić, profesionalne kuvarice i pobornice tradicionalne kuhinje, osmislile su novi proizvod od dinstanog povrća, koji se koristi za pripremu paprikaša i gulaša.
