Živan Lazić, novinar portala 021, potpisao je članak pod naslovom „Kolaps srpske poljoprivrede“ koji je u najmanju ruku pesimističan. Koliko istine ima u njegovom izlaganju? Prenosimo vam članak i dajemo vam slobodu da prosudite sami.
Šta je izazvalo kolaps? Lazić odgovara
U uvodnim rečima, Lazić nalaže kako je Srbija pretežno agrarna država. Kako tvrdi, poljoprivreda se, uprkos prethodnoj činjenici često marginalizuje. Štaviše, percipira se kao zastarela i nevažna tema, posebno u urbanim sredinama. Iako agrar ima značajan udeo u srpskom BDP-u, često se smatra sporednim i nečim što treba preseći.
„Međutim, već nekoliko godina sve su češći i glasniji vapaji seljaka. Ne zna se kome je teže, ratarima, povrtarima, voćarima ili stočarima. U pojedinim granama velika većina paora nije uspela ni da vrati uloženo u proizvodnju, kamoli da zaradi za plaćanje obaveza ili za ulaganje u novi proizvodni ciklus,“ nastavlja Lazić. „Prošla godina bila je u svetu izrazito rodna, pa su cene, pogotovo ratarskih useva, na globalnim berzama niže nego decenijama unazad. Naravno, isti trend je, verovatno i izraženiji, na domaćem terenu. Čini se da su nedaće poljoprivrednika dosegle vrhunac.“
Izvor: South Media
Reakcije odozgo
Političke stranke su, kako Lazić apostrofira, primetile probleme u poljoprivredi, iako većina tradicionalno izbegava ozbiljnije angažovanje u toj oblasti. Ovoga puta, usled intenzivne izborne kampanje, neke stranke nisu mogle ignorisati situaciju. Pokret slobodnih građana iz opozicije istakao je glasno optužbe, nazivajući trenutnu vlast odgovornom za “opšti kolaps” u poljoprivredi. Vlast, predvođena Anom Brnabić, odgovorila je tvrdnjama, ističući da su državne subvencije za poljoprivredu značajno povećane. U citatu Lazića, navodi se kako je Brnabić rekla da su podsticaji dostigli 7% ukupnog državnog budžeta, s dodatnim sredstvima predviđenim u budžetu za 2024. godinu.
„I zaista, za agrarni budžet biće izdvojeno milijardu evra, ranije se o ovolikoj svoti nije moglo ni razmišljati, ali… Premijerka kao da je prećutala prigovore da je način raspodele državne pomoći samo dodatno produbio jaz između pojedinih grupacija seljana,“ dodaje on. „Tačnije, put usmeravanja subvencija bio je previše partijski determinisan. Naravno, u pitanju su bogatiji seljaci koji se, po pravilu, približavaju svakoj stranci čim dođe na vlast. Tako je Srpska napredna stranka znatno uvećala članstvo na selu, ali samo među bogatijim paorima, po pravilu neuporedivo češćim korisnicima subvencija spram siromašnijih seljana.“
Iskrena podrška ili nešto podmuklije?
U Srbiji je pružena značajna podrška poljoprivrednicima kroz subvencije za kupovinu traktora, omogućavajući im čak do polovine cene nove mašine. Međutim, kako Lazić posebno ističe, efekti ove mere su upitni, jer su glavni korisnici većinski bili paori koji već poseduju mašine. Ova situacija je dovela do zloupotreba, gde su neki poljoprivrednici koristili pomoć i za kupovinu dodatnih mašina ili pružanje usluga drugim poljoprivrednicima, izbegavajući ograničenja države.
„Nije sporno da država poslednjih sezona izdvaja dosta za agrar, ali čini se da nije izgradila mehanizam raspodele koji bi novac usmerio tako da korist od pomoći bude optimalna i korektno raspoređena među paorima. Međutim, čini se da je ostao zapostavljen jači argument koji ilustruje pad srpske poljoprivrede, time i loš efekat tekuće ekonomske politike na agrar, selo i seljake.,“ poručuje Lazić.
Naravno, pronicljivi novinar 021 je naglasio i druge ključne elemente ove teme. Prema tome, svakako vas pozivamo da overite njegov članak u celosti.
