Industrija pakovanja u SAD-u, a i šire, promoviše bioplastične proizvode kao rešenje za problem zagađenja plastikom, ističući da se ovi proizvodi brže razgrađuju u životnoj sredini, da su napravljeni od sigurnijih materijala i da imaju manji uticaj na klimatske promene u poređenju sa konvencionalnim plastikama koje se proizvode od fosilnih goriva. Ove tvrdnje često privlače potrošače i preduzeća koja traže ekološki prihvatljive alternative plastici na bazi fosilnih goriva.
Međutim, prema izveštaju organizacije Beyond Plastics, samo zato što je proizvod označen kao „biološki bazičan“, „kompostabilan“ ili „bioplastik“, ne znači nužno da je bolji od tradicionalne plastike. Mnogi potrošači i preduzeća nastoje da učine pravu stvar zamenjujući konvencionalne plastične proizvode—kao što su pribor za jelo, kontejneri za hranu za poneti i slamčice—sa bioplastikama koje se predstavljaju kao „biološki razgradive“ i „kompostabilne“. Nažalost, često se dešava da zamenjuju jedan štetan materijal drugim.
Izveštaj naglašava da nedostatak propisa o bioplastici omogućava kompanijama da reklamiraju svoje proizvode kao ekološki prihvatljivije od tradicionalne plastike, bez ispunjavanja standarda u vezi sa bezbednošću, toksičnošću, uticajem na klimatske promene ili vremenom potrebnim za razgradnju. Izveštaj se bori protiv „često obmanjujuće“ promocije bioplastike pružajući detaljan uvid u koristi i štetnosti proizvoda dostupnih na tržištu.
Kompostabilna ili biorazgradiva: kakva je ta „dobra“ plastika
Razlika između biološki razgradivih i kompostabilnih plastika je značajna. Biološki razgradive plastike su dizajnirane da se raspadaju u prirodne supstance pod uticajem mikroorganizama kao što su bakterije i gljive, ali vreme potrebno za njihovu razgradnju može varirati od nedelja do vekova. Ove plastike takođe mogu ostaviti mikroplastiku ili druge ostatke koji mogu biti ekološki neprihvatljivi ako se ne upravlja pravilno.
S druge strane, kompostabilne plastike imaju strožije zahteve. Naime, dotične treba da se potpuno razgrade u kompostnom okruženju bez ostavljanja štetnih ostataka. Međutim, izveštaj ukazuje na to da, barem u SAD-u, ne postoje federalni standardi koji definišu ili regulišu kompostabilne plastike, biološku razgradivost ili druge bioplastične proizvode. A to može dovesti do obmanjujuće reklame i problema sa upravljanjem otpadom. Kompostabilna plastika se može raspasti samo u komercijalnim kompostnim postrojenjima. Pritom, iako se situacija poboljšava, samo nekoliko zajednica u SAD-u ima pristup tim postrojenjima.
Preporuke iz izveštaja sugerišu da je najbolja opcija umesto zamene jednog tipa plastike drugim prosta. Ona se odnosi na, citiramo, „isključivanje jednokratnih plastika, koje čine gotovo polovinu svih proizvedenih plastika“. Najbolja rešenja su zamena plastike sa sistemima koji se mogu ponovo koristiti ili dopunjavati, ili sa recikliranim papirom ili kartonom. Na kraju, pojedinci treba da nastoje da potpuno eliminišu potrebu za plastikom. Druga metoda je zamena opcijama koje se mogu ponovo koristiti. Kada je kompostabilna plastika jedina opcija, izveštaj treba da pomogne pojedincima da donose odluke koje su bolje za planetu i ljudsko zdravlje.
Izvori: AgTechNavigator, WWF
