Komunalni mulj u Srbiji predstavlja problem koji je još uvek ni blizu rešenog, ali nije problem iz razloga koji mislite da jeste. Naime, hitno treba pronaći rešenje za upravljanje ovim organskim otpadom kod nas, posebno u vezi sa korišćenjem kanalizacionog mulja u agraru. Ovo je jedan od zaključaka skupova održanih na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, čiji je naglasak bio na održivom upravljanju zemljištem i otpadom.
Ovog meseca su se održali skupovi u okviru dva projekta PMF-a, TwinSubDyn i ReNBES, koji su privukli veliki broj stručnjaka. Bili so organizovani paneli “Prevazilaženje izazova u primeni organskih dodataka zemljištu – sinergija nauke i privrede” i “Prevazilaženje izazova u primeni organskih dodataka zemljištu – zakonodavni okvir”. Na njima, stručnjaci su pokušali da pronađu rešenja za sve veće ekološke probleme. Istaknuti su glavni izazovi kao što su, između ostalog:
- opadanje kvaliteta zemljišta
- zagađenje podzemnih voda usled intenzivne poljoprivrede
- gubljenje vrednih resursa kroz tokove otpada.
Komunalni mulj staje nam na žulj
U zvaničnom saopštenju sa ovog skupa dosta toga se ističe na tematiku organskog mulja. „Otpad na bazi organskog porеkla, kao što su ostaci biomasе, možе еmitovati znatnе količinе gasova staklеnе baštе ukoliko sе odlažе na dеponiju ili sе spaljujе. Imajući ovo u vidu, hitno jе potrеbno osmisliti stratеgijе za korišćеnjе ovih rеsursa. I to u skladu sa koncеptima cirkularnе еkonomijе,“ navodi se. „Stoga su nеki od glavnih zaključaka skupova da jе nеophodno održivo upravljanjе zеmljištеm u cilju rеšavanja potrеbе za hranom, sprovođеnjе istraživanja radi poboljšanja kvalitеta zеmljišta, i krеtanjе ka cirkularnoj еkonomiji u cеlini“.
Isto tako, izražava se zabrinutost zbog trenda smanjenja organskog ugljenika u zemljištu. Ovo je posebno izraženo u Vojvodini. Inače, dotično se pripisuje intenzivnim poljoprivrednim praksama bez primene organskih đubriva, uz stalni pad stočnog fonda. Jedan primer dobre prakse je Regionalna deponija u Subotici koja kanalizacioni mulj pretvara u kompost.
Projekat TwinSubDyn sprovodi se u saradnji s više partnera. Konkretno, radi se s partnerima iz Univerziteta u Beču, španskog Nacionalnog istraživačkog saveta i nemačkog univerziteta “Martin Luter”. Pritom se projekat ReNBES sprovodi u saradnji sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
Izvor: Dnevnik
