Jeste li znali da se konopci i oglave za goveda, korišćeni u neka minula doba, i dalje proizvode na teritoriji Srbije, i to aktivno? E, pa, „Dobro jutro“ nas je počastilo upravo jednim člančićem o tome.
Iako je već u osamdeset i prvoj godini, Ramani Šefki iz Bujanovca i dalje marljivo izrađuje konopce i oglave za stoku u svom dvorištu. To čini onih dana kada nema pijaca u okolini. Tada rano ustaje i do doručka već uspeva da isplete konopce i užad različitih dužina i debljina na svojoj mašini. Nakon što završi sa pletenjem, sledi faza finalnih radova koji zahtevaju posebnu preciznost. Iako su ovi poslovi teži, on ih obavlja sedeći i uživa u tome.
Kada se smesti na stolicu i stavi u krilo materijal za izradu prvog oglava za telad ili krave, godine prestaju da budu teret, a on počinje da radi kao mladić, vešto pletući kaiševe od niti koje se protežu od povoca. To radi s tolikom veštinom da izgleda kao da su ispleteni uz pomoć neke mašine. Ponosno ističe da je ovaj zanat naučio od oca i dede, koji su bili najbolji majstori u ovom kraju.
„Kao dečak gledao sam kako su ljudi iz ovog kraja dolazili kod njih da pazare konopce i oglave, zato što su znali da ne prodaju falš robu. Čim sam ojačao oni su počeli da me uče ovom zanatu,“ veli zadovoljno Šefki.
Šefkijevi konopci i dalje nalaze mušterije
Ipak, proces učenja zanata nije bio bez prepreka, posebno kada bi se povrede prstiju dešavale tokom izrade konopaca od kučina. Tada bi mu otac i deda dali lakše zadatke. Naglašavali su da je važno da savlada sve faze zanata podjednako dobro, kako bi kupci na pijaci mogli prepoznati kvalitet njegovog rada u odnosu na druge. Kada je postao vešt majstor, trudio se da ponudi raznovrsnost koja bi nadmašila njegove mentore i privukla nove kupce. U njegovoj ponudi uvek su se nalazili oglavi sa zanimljivim šarama, a ponekad bi se našli i ukrasi u crvenoj boji koje su stočari koristili za dekoraciju rogova krava.
Svoje rukotvorine Šefki je pravio od kučine konoplje, sve dok je mogao da je nabavi na tržištu. „Ova vrsta materijala je bila neprikosnovena za izradu konopaca i oglava i od njih sam redovno dobijao proizvode visoke čvrstoće na zatezanje i kidanje,“ naglašava on.
Raznolikost u ponudi
Kada je ponestalo konopca, bio je primoran da se preorijentiše na jutu koju je nabavljao u Odžacima. Međutim, kako je i jute postalo sve manje poslednjih godina, počeo je da izrađuje svoje proizvode od sintetičkih materijala i plastike. U proteklim godinama, prodaja mu je opala. To ga je dovelo do trenutka kada je razmišljao da se potpuno povuče iz zanata. Ipak, nastavio je samo zbog svojih redovnih mušterija. „U selo Klenike nekada sam najviše prodavao svoju robu jer je tamo bilo i najviše stoke. Sada tamo gotovo da i nema više ni ljudi, a ni stoke,“ dodaje Šefki.
Ipak, redovno posećuje lokalnu pijacu. Na njoj, osim standardne robe, nudi svojim mušterijama i kaiševe za koze i pse koje je počeo da pravi u poslednjih nekoliko godina kako bi dodatno dopunio svoj kućni budžet. Ovaj vitalni starac izražava želju da nekoga iz svoje porodice nauči zanatu, kako bi mogao da nastavi porodičnu tradiciju. Svestan je da se vremena menjaju i da može doći dan kada će im baš taj zanat biti od velike koristi.
Izvor: Dobro jutro