U savremenoj stočarskoj proizvodnji, pojam “feed conversion” ili konverzija hrane označava sposobnost životinje da iz iste količine unete suve materije proizvede više mleka ili mesa u poređenju sa drugom jedinkom. Ova sposobnost postaje sve važnija u svetlu rastućih troškova hraniva, a savremena nauka se njome bavi više od pola veka. Međutim, tek sa pojavom genetske analize, ovaj proces je dobio konkretnu formu, koja omogućava farmerima da kroz genetske indekse kontrolišu i unaprede efikasnost ishrane svojih stada, čime direktno utiču na smanjenje najznačajnijeg troška – troška ishrane, bilo da se radi o mlečnim ili tovnim grlima.
Kako bi se utvrdila konverzija hrane, potrebno je obaviti čitav jedan proces. On podrazumeva merenje različitih parametara, uključujući telesnu masu životinja, dnevni utrošak hrane i vode, kao i analizu tržišnih cena i globalnih trendova. Dotične informacije omogućavaju farmerima da precizno prate efikasnost proizvodnje kad je konverzija u pitanju i donesu prave odluke u vezi sa izborom genetskog materijala za ukrštanje. Kompanija “Genus ABS” u Velikoj Britaniji već deceniju testira tovne rase kao što su britiš blu, angus i wagyu, kako bi utvrdila njihov doprinos u meleznim stadima mlečnih goveda. Ovi testovi se sprovode u komercijalnim tovilištima opremljenim sofisticiranom opremom, a rezultati se koriste za izračunavanje heritabiliteta (stepena naslednosti) osobine konverzije hrane.
Konverzija ili ne konverzija?
Testiranje započinje kada telad dostignu starost od oko 10 nedelja. Nakon toga se prebacuju u testne stanice gde se prate njihovi parametri tokom sedam nedelja. Konačna merenja se sprovode kada grla dostignu telesnu masu od oko 620 kilograma. Ovo se dešava u uzrastu od 12 do 16 meseci. Na osnovu ovih podataka, priplodnjaci se rangiraju prema svojoj sposobnosti da efikasno konvertuju hranu.
Iako je ovaj proces testiranja veoma skup, rezultati su dragoceni za farmere jer im omogućavaju da poboljšaju efikasnost proizvodnje i smanje troškove. U Britaniji, čak 76% farmi koristi ovaj model kako bi proizvodili i mleko i meso. Primer britanskih farmera sve više slede i njihovi kolege iz Holandije, Nemačke, Francuske i Španije. Veliki supermarketi takođe prepoznaju vrednost ove proizvodnje i dodatno stimulišu farmere da se uključe u ovakve projekte, obezbeđujući im siguran plasman proizvoda.
Na kraju, osobina konverzije hrane je nasledna i može se prenositi na potomstvo. Genomska selekcija omogućava brzi napredak u ovom domenu. A korelacija između junica i krava je visoka, što olakšava odabir životinja za dalju reprodukciju. Ipak, farmeri moraju biti oprezni pri izboru priplodnjaka. Naposletku, iako postoji visok heritabilitet ove osobine, varijacije unutar rasa mogu značajno uticati na konačne rezultate. Na primer, kod belgijske plave rase, procenat teških telenja može varirati od 4% do čak 11%. Ovaj broj teških telenja direktno utiče na cenu genetskog materijala na tržištu. Stoga je važno da se svaki farmer pravilno informiše kako bi doneo najbolju odluku za svoje gazdinstvo.
Izvor: Poljoprivrednik
