Povrtari u ataru sela Gospođinci u opštini Žabalj već su uveliko usred berbe patuljastih krastavaca. Njihovi kornišoni će, kako naglašavaju, završiti u Nemačkoj kao deo kisele salate koje će lokalni prerađivači pripremati.
Izazovi u trenutnoj sezoni
U Gospođincima i okolnim selima zasejano je otprilike 200 hektara kornišona. Trenutno proizvođačima manjkaju berači. U prethodnom proizvodnom periodu, imali su radnu snagu širom sveta, gde su berači dolazili čak iz Nepala.
Dejan Rončević, direktor firme „Agroprodukt“ koja i otprema proizvode iz Gospođinaca nemačkim prerađivačima, se dotakao trenutnih izazova u proizvodnji. „Za sada se snalazimo oko radne snage premda nam i dalje trebaju,“ naglasio je. Upravo zbog nedostatka većeg broja berača i nije veći broj površina zasađen pod ovom sortom, ističe sagovornik. „Krastavaca će po hektaru biti kao i lane oko 100 tona po hektaru. Ali je moglo biti i više da nije bilo previše kiše,“ dodao je. Pritom je istakao da trenutna klima godi kornišonima, jer oni uspevaju dok je toplo i sunčano.
Rončević se dotakao i trenutne situacije oko povećanog obima padavina u Srbiji. „Sezona branja je trebala da krene sa prvim danima juna. Ali je berba počela tek posle 15 juna, pa su povrtari u gubitku, jer je kišno vreme doprinelo da krastavci istrule,“ pomenuo je direktor „Agroprodukta“. „U pogledu cene koštanja nije se mnogo promenilo u odnosu na prošle godinu. Krastavci se na kalibratoru svrstavaju u sedam klasa a oni najkraći ili najmanji su i najskuplji. Kilogram tih krastavčića košta naveliko nekoliko dinara iznad evra. A sedma klasa je najjeftinija, i za kilogram povrtari dobijaju iznad 20 dinara.“
Glede zarade, Rončević je poseban akcenat stavio na preciznost berača pre nego primenu adekvatne agrotehnike. Berači, kako navodi, „među zelenim listovima treba da uoče male zelene plodove. Ukoliko ih sezonski radnik odmah ne primeti krastavčić već sutradan preraste i odlazi u niže, jeftinije klase. I tako povrtarima zarada biva niža.“
Kornišoni garantuju otkup i sigurnu zaradu
Povrtari opštine Žabalj imaju snažan podsticaj da se bave uzgojem kornišona, budući da im partneri poput „Agroprodukta“ i nemačkih prerađivača obezbeđuju siguran otkup i zagarantovanu zaradu. Uz to, stručnjaci iz „Agroprodukta“ nude uzgajivačima repromaterijal i pomoć u vidu saveta za bolji uzgoj. Iako se kornišoni ne mogu na istoj njivi sejati svake godine, već svake četvrte, interes među povrtarima za ovu kulturu nastavlja da raste.
Izvor: Dnevnik
