Kako se gaje kornišoni u poststrnoj setvi? Zašto je ovo jako bitno po zemljište i po samu proizvodnju? Saznajte odgovore na ova i mnoga druga pitanja u članku koji sledi. Članak je, za uzgajivače kornišona, upriličila master inženjer poljoprivrede Danijela Ilić pri Poljoprivrednoj stručnoj službi iz Požarevca. Uz manje izmene, ovde ga prenosimo u celosti.
Kornišoni i poststrna setva: detalji
Izbor preduseva ovde igra veliku ulogu. Naposletku, tako se blagovremeno obavlja priprema zemljišta za setvu. Odlični predusevi za kornišone su: strna žita, grašak i rani krompir. Zemljište za proizvodnju kornišona treba da ima dobre fizičko-hemijske osobine i dobru snabdevenost lako pristupačnim hranivima zbog korenovog sistema slabe usisne moći i kratkog vegetacionog perioda. Preporučuju se duboka, aluvijalna, strukturna zemljišta bogata organskim materijama. Krastavac treba gajiti na istoj parceli tek posle 4 godine.
Krastavac iziskuje obilno đubrenje organskim i mineralnim đubrivima. Najbolji efekti se postižu kombinacijom ova dva tipa. Stajnjak se unosi u količini od 30-40 t/ha. Živinski ili ovčiji stajnjak se manje unosi, oko 1/3 do 1/2 navedenih normi. Stajsko đubrivo se unosi pod osnovnu obradu zemljišta. U nedostatku stajnjaka preporučuje se zelenišno đubrivo. Od mineralnih, potrebno je uneti 100-150 kg/ha azota, 100-120 kg/ha fosfora i 200-250 kg/ha kalijuma. Naravno, to obaviti u zavisnosti od plodnosti zemljišta. Celokupnu količinu fosfora i kalijuma i 1/2 azotnog đubriva uneti u zemljište uoči setve ili istovremeno sa njom. Preostalo azotno đubrivo uneti tokom vegetacije.
Biljke se prihranjuju u dva navrata:
- prvi put desetak dana posle nicanja
- uoči plodonošenja.
Ukoliko se biljke prihranjuju samo jedanput to treba obaviti kada su duge 15-20 cm. Pored đubrenja kornišona makroelementima, nužna je i folijarna prihrana biljaka mikrolementima. Manjak istih će dovesti do smanjenja prinosa. Krastavac je osetljiv na nedostatak magnezijuma a simptomi se javljaju u vidu belih polja između nervature lista na donjem starijem lišću. U takvim slučajevima, dodajte hraniva na bazi magnezijum nitrata ili magnezijum sulfata.
Vreme, mesto, način
Setva kornišona obavlja se najkasnije do 20. jula. Seju se na rastojanju od 70 do 100 cm između redova, a između biljaka u redu 10-20 cm na dubini od 3-4 cm. Krastavac se može sejati i u dvoredne trake sa 90 cm između redova, a između biljaka 10-15 cm. Tokom vegetacije dovoljna su 2-3 okopavanja. Pri uzgoju uz oslonac treba otklanjati bočne grane i mlade plodove visine 40 do 60 cm.
Ako je usev prebujan, bočne grane se mogu orezivati i iznad ove visine, a ostaviti da raste samo glavno stablo. Kada se biljke gaje uz oslonac orezuju se i stari listovi. Ovako se biljkama obezbeđuje više svetlosti i vazduha, a i bolja zaštita.
U postrnom roku setve kornišone je potrebno navodnjavati često. Temperatura vode mora biti oko 20 stepeni. Krastavac najbolje uspeva na temperaturi od 28 do 32 stepena. Na nedostatak vlage u zemljištu i vazduhu biljke reaguju velikim smanjenjem prinosa. Navodnjavanje kornišona je najbolje obavljati u jutarnjim časovima iz dva razloga
- manji rizik od plamenjače
- izbegava se dobijanje gorkih plodova.
Kornišoni se intenzivnije navodnjavaju od početka berbe da bi se postigli optimalni prinosi. Stižu za berbu 40-45 dana posle nicanja. Plodonošenje traje 30-40 dana što zavisi od blagovremenog branja i zdravstvenog stanja useva. Beru se samo ujutru, svaki 2-3 dan.
Bitan uticaj na plodonošenje i visinu prinosa ima blagovremeno ubiranje plodova. Neblagovremena berba ometa zametanje novih plodova.
Izvor: Agropress
