Da li, kada, kako i sporadi čega treba da se ventiliraju košnice tokom jula meseca? I kako stoji stanje u voćnjacima dok idu ove vrućine? Još dve vesti za vas tokom ovog vrelog letnjeg dana.
Pre svega košnice
Kako navodi Svetlana Mujanović na portalu „Dobro jutro“, sem košnica, treba se obratiti pažnja i na još nekoliko segmenata. Evo o čemu je reč.
Pčelinjak
- Zbog visokih temperatura u ovom periodu, važno je obezbediti dobru ventilaciju u košnici.
- Ose i stršljenovi se brzo razmnožavaju, pa ih treba uništavati svim raspoloživim sredstvima koja su bezbedna za pčele. Potrebno je biti veoma oprezan zbog mogućnosti grabeža.
- Sada je pravo vreme za uvođenje uspešno uzgojenih i proverenih matica u društva kako bi se pripremile za nadolazeću glavnu količinsku pašu – suncokret.
Gljive
Berači gljiva treba da budu svesni da se na mestima gde rastu lekovite gljive mogu naći i otrovne gljive. Lekovitim gljivama su najsličnije muhara, zelena i bela pupavka, olovasta rudoliska, pokunjena rudoliska i slične. Svaku novopronađenu, sumnjivu gljivu treba dobro pregledati pre stavljanja u ceger.
U julu su hrastove i grabove šume pune jestivih gljiva. Među njima su i manje poznate vrste kao što su grmača, medenjača, puza… Sakupljaju se i zeke, a šume su pune i šampinjona.
Zelenilo
- Precvetali cvetovi ruža i drugog baštenskog cveća kao što su salvije, zevalice, dragoljub, treba da se uklanjaju.
- Većina grmova je u cvetu, i čim precvetaju, uvenule cvetove treba ukloniti kako bi grmovi zadržali svoju lepotu.
Lekovito i začinsko bilje
Mogu se sakupljati hrastov lišaj, beli i crni slez, kamilica, smilje, miloduh, list bršljana, timijan, rastavić, bosiljak (divlji i pitomi), majčina dušica, cvet lipe, velebilje, hajdučka trava, kantarion, breza, kokotac, žalfija, bunika, pelin, divlja ruža, kopriva, nana, lavanda…
Posle svega voće
Profesor Zoran Keserović istakao je važnost pravilnog odabira regiona za postavljanje voćnjaka, navodeći primer ovogodišnjeg roda kajsija u Maloj Remeti u Vojvodini. Sve sorte, uključujući Bude, Zaharija, Novosadsku rodnu i Jelenu, uspešno su rodile, zahvaljujući zaštiti od mrazeva i grada. Keserović je izrazio zadovoljstvo načinom na koji su održani zasadi kajsije.
Prema njegovim rečima, Mala Remeta se pokazala kao povoljan region za uzgoj kajsija, s nadmorskom visinom od 170 do 350 metara na Fruškoj gori, gde kajsija daje najbolje rezultate. U poslednjih deset godina, samo jednom ili dvaput su zasadi izmrzli zbog prolećnih mrazeva, što čini ovaj lokalitet izuzetno pogodnim u poređenju s drugim područjima poput Zaklopače u Grockoj, gde je rod kajsija bio slabiji, ali ne zbog izmrzavanja, već zbog prekomerne rodnosti u 2023. godini, što je sprečilo pripremu stabala za rod u 2024. godini.
Profesor Keserović je takođe naveo da su u Miokovcima, jednom od glavnih centara za proizvodnju kajsija u Srbiji, zasadi značajno izmrzli zbog kasnih prolećnih mrazeva.
