Košutnjak, trezor genetičkog blaga

U srcu Beograda, park-šuma „Košutnjak” predstavlja oazu zelenila i mira. Međutim, ona je i mnogo, mnogo više od toga. Košutnjak je istovremeno i svojevrsni centar za očuvanje genetičkog blaga Srbije. I to ne kažemo mi – to kaže struka.

Šta to struka za Košutnjak kaže, jelte?

Šumski genetički resursi su termin koji je slabo poznat, ali od ključnog značaja za očuvanje prirodnih bogatstava s obzirom na sve češće klimatske promene. Očuvanje ne podrazumeva samo broj stabala ili površinu pod šumom, već i njihove genetske karakteristike, posebno one koje se mogu naslediti, navodi Branislav Trudić, savetnik za šumske genetičke resurse u Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO).

Neka nam Košutnjak posluži kao ilustracija. Na tom području možemo pronaći pet autohtonih, odnosno domaćih vrsta hrasta: hrast lužnjak (Quercus robur), hrast kitnjak (Quercus petrea), sladun (Quercus frainetto), hrast cer (Quercus cerris) i virgilijski hrast (Quercus virgiliana). Ove listopadne vrste istovremeno su temelj naših šumskih zajednica širom Srbije, od juga do severa, ističe portal Klima 101.

Ipak, rezultati istraživanja i analiza o klimatskim promenama i njihovim uticajima na vrste hrastova upućuju na zaključak da će lužnjak i njegove srodne vrste biti posebno ranjive na promene temperature i sušu, što ističe važnost strateškog čuvanja ovih vrsta.

Stoga, ovi lokaliteti poseduju dodatnu važnost: pored toga što su gradski parkovi, poput Košutnjaka, oni služe kao modeli za očuvanje onoga što nazivamo šumskim genetičkim resursima, ključnim za održavanje biodiverziteta i ekološke stabilnosti. Iako koncept šumskih genetičkih resursa nije široko poznat, on igra presudnu ulogu u očuvanju šuma i prirode.

Naše šume ukosnica ekološke infrastrukture

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO) definiše šumske genetičke resurse kao genetski materijal drvenastih biljaka, uključujući divlje i uzgajane vrste, koji nosi vrednost ili potencijalnu korist za ljudsku populaciju.

Ova definicija obuhvata širok spektar genetičke varijabilnosti unutar i između vrsta drvenastih biljaka, što obuhvata one koje su direktno korisne za ljude, kao što su hrana, drvo i lekovi, ali i one koje doprinose funkcijama ekosistema i biodiverzitetu, pružajući posredno koristi ljudskim zajednicama.

Ovakav pristup prepoznaje bogatstvo šumskih genetičkih resursa koji su važni ne samo lokalno, već i globalno, jer očuvanje genetičke raznolikosti šuma ima ekološki značaj u kontekstu izazova kao što su klimatske promene, urbanizacija i zagađenje. Šume u Srbiji predstavljaju osnovu ekološke infrastrukture, pa istraživanja usmerena na očuvanje biodiverziteta i šumskih genetičkih resursa, poput onih u Košutnjaku, imaju ključnu ulogu u zaštiti prirodnog nasleđa.

Cilj je očuvati genetički materijal za buduće generacije i podići svest o značaju šuma u očuvanju životne sredine, a u tu svrhu FAO izrađuje poseban izveštaj na globalnom nivou. Iako Srbija nije učestvovala u pripremi prvog izveštaja objavljenog 2014. godine, učestvovala je u procesu izveštavanja za Drugi svetski izveštaj o šumskim genetičkim resursima, pružajući detaljan izveštaj pre nekoliko godina. Prvi izveštaj sa akcionim planom je dostupan javnosti, dok se očekuje objavljivanje drugog izveštaja do kraja ove godine.

Genetički resurs nije genetički repromaterijal: razlike

Šumski genetički resursi obuhvataju genetsku varijabilnost drvenastih biljaka, kao što su:

• drveće
• žbunje
• bambusi
• ratani
• palme.

dok se šumski reproduktivni materijal odnosi na specifične delove biljaka, poput semena, sadnica ili kalemova. Ti delovi mogu, ali ne moraju, poticati od genetski precizno procenjenih ili poželjnih jedinki.

Razlika između ova dva koncepta je ključna za razumevanje strategija očuvanja genetske raznolikosti šuma, koje podrazumevaju selekciju i korišćenje odgovarajućeg reproduktivnog materijala iz šumskih genetičkih resursa, određenog porekla i kvaliteta.

Branislav Trudić, konsultant Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), ističe jednu definiciju šumskih genetičkih resursa. Ovde ih definiše kao “genetski materijal od drvenastih biljaka koji ima vrednost ili potencijalnu vrednost za čovečanstvo”.

Iako se međunarodna zajednica slaže da značaj šumskih genetičkih resursa nije dovoljno prepoznat, teži se većem učešću javnosti u njihovom definisanju i očuvanju. Građanska nauka, posebno u Severnoj Americi i Evropi, sve više uključuje javnost u inicijative za praćenje i zaštitu ovih resursa. Tu recimo spada aplikacija za mobilne telefone iTree u SAD-u.

Iako je Srbija nedavno počela sa izveštavanjem prema FAO-u o šumskim genetičkim resursima, ova oblast nije nepoznata u našoj zemlji. Šumarski fakultet u Beogradu, u saradnji sa stručnim službama i javnošću, razvio je program očuvanja i upravljanja šumskim genetičkim resursima do 2025. godine. Ali pitanje implementacije i praćenja uspešnosti programa ostaje otvoreno.

Izvor: N1