U našoj zemlji nema zelene pijace na kojoj leskovački baštovani (i njihovi domaći krastavci) nisu onako oberučke dobrodošli. Dotični proizvodi koje dobijamo uvek su iz njihovih bašti pod zaštitom, jer proizvodnja krastavaca u zaštićenim prostorima na području Jablaničkog okruga kontinuirano raste, obuhvatajući poslednjih godina površinu od oko 400 hektara. Tokom godina, ova proizvodnja je stalno povećavana i modernizovana.
Rani proizvodi nedvojbeno imaju najviše cene, ali zahtevaju značajna ulaganja i suočavaju se s brojnim izazovima. O ovome smo razgovarali sa dr Jelenom Stojiljković, istraživačicom u Institutu za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci.
Tokom vegetacije krastavca, pored održavanja odgovarajuće temperature i vlage, neophodno je sprovoditi prihranjivanje, zaštitu od bolesti i štetočina, kao i specifične mere nege poput vezivanja biljaka za potporu, regulisanje rasta, i orezivanje plodova.
„Minule vegetacije se u usevu krastavca koji leskovački povrtari proizvode u plastenicima pojavili „šareni“ plodovi. Neki su se osušili pre nego što su stigli za berbu, mnogo tek formiranih krastavčića je propalo, a neki se nisu razvili dalje od cveta“, ističe dr Stojiljković. „Analize su pokazale da ovu štetu nisu naneli paraziti, da su to bile fiziološke promene koje su nastale kao posledica nestabilnih uslova proizvodnje“.
Krastavci stradaju – ali krastavci ne moraju stradati
Nije teško razumeti reči dr Stojiljković kada se uzme u obzir da je krastavac biljka koja preferira toplotu i za svoj rast i razvoj zahteva određeni nivo temperature. Prošle godine su temperature bile prilično nestabilne, što nije bilo povoljno za ovu vrstu povrća. Primetan je bio sporiji rast plodova, što je posledica nižih temperatura koje nisu bile optimalne za njegov razvoj. Takođe, nedostatak svetlosti je dodatno otežavao čitav proces proizvodnje.
Plodovi su bili neuobičajeno obojeni, sa zelenim, udubljenim površinama koje su mnoge uzgajivače povrća zabrinule, dovodeći ih do zaključka da je moguće da se pojavila nova bolest. Međutim, nakon fitopatoloških analiza, utvrđeno je da nema razloga za paniku, jer nije reč o bolesti, već su promene uzrokovane klimatskim uslovima. Zbog toga hemijska zaštita ovog povrća nije bila neophodna.
U ovakvim situacijama, preporučili smo proizvođačima, kao i prošle godine, da kontroliraju temperaturu i vlažnost vazduha i zemljišta u plastenicima kako bi sprečili pojavu bolesti i fizioloških promena. Dodatno, savetovali smo smanjenje zalivanja biljaka i pojačano provetravanje plastenika tokom dana radi smanjenja mogućih šteta.
Prihrana biogenim elementima (i zašto je krastavci ištu)
Za normalan razvoj i obilan rod neophodni su biogeni elementi, koji su ključni za osnovne životne funkcije biljaka. Među njima, jedan od ključnih je magnezijum. Nedostatak ovog elementa često se može primetiti čak i vizuelno. Na biljkama koje imaju nedostatak Mg, pojavljuju se karakteristične promene koje nisu prisutne u optimalnim uslovima ishrane. Magnezijum je važan sastojak hlorofila i učestvuje u brojnim fiziološkim procesima. Kada ga nema dovoljno, ili uopšte nema, proces fotosinteze se usporava ili prestaje, a hlorofil se razgrađuje, što se često manifestuje na starijim listovima biljaka. Usvojenje ovog elementa je otežano ili sprečeno kada je osvetljenje nedovoljno i kada nedostaje vlage.
Potreba za dodavanjem magnezijuma se javlja periodično, u zavisnosti od vrste gajene biljke, intenziteta proizvodnje i specifičnosti zemljišnih uslova. Na kiselim i peskovitim zemljištima često nedostaje magnezijuma, jer ga u tim podlogama ima malo i brzo se ispira. Na kiselom zemljištu, visoka rastvorljivost soli magnezijuma uzrokuje njegovo ispiranje. Nedostatak ovog elementa može se javiti i na zemljištima bogatim kalcijumom ili kalijumom, koji su antagonisti magnezijuma, sprečavajući njegovo usvajanje od strane biljaka.
Stoga, nagla temperaturna kolebanja tokom perioda oplodnje mogu biti jedan od uzroka otpadanja cvetova i plodova. Otpadanje cvetova može biti izazvano nedostatkom svetlosti, što je česta pojava u ranim fazama proizvodnje ovog povrća. Prekomerno đubrenje azotnim đubrivom podstiče vegetativni rast na račun razvoja generativnih organa, što takođe može izazvati otpadanje cvetova. Nedostatak fosfora takođe može negativno uticati na oplodnju cvetova, što dovodi do njihovog opadanja. Nedovoljna primena fosfornih đubriva može usporiti razvoj korena, povećavajući lomljivost grana i smanjujući oplodnju cvetova, što dalje dovodi do otpadanja cvetova i smanjenog prinosa.
Kako bi se izbegle ovakve promene i štete, povrtari, posebno proizvođači krastavaca, trebalo bi da planiraju đubrenje na osnovu agrohemijske analize zemljišta.
Izvor: Dobro jutro
