Nešto se često Krčedin, malo naselje opštine Inđija, pominje u vestima u zadnje vreme, pogotovo što se poljoprivrede tiče. Izgleda da se mnogi urbani žitelji ovde sele ne bi li se bavili agrarom. Ovde trenutno pokrivamo dve priče – od kojih drugu možda i nećete poverovati.
IT stručnjak i prinovljeni paor: „Krčedin je moj dom“
Demijan Lukić, zajedno sa svojom partnerkom Katarinom, odlučio se za selidbu iz Beograda u Krčedin. Kao stručnjak za informacione tehnologije, nastavio je obavljati svoj posao na daljinu, radeći iz seoske kuće. Ipak, njegova glavna strast je organski pristup poljoprivredi, bez upotrebe pesticida, herbicida i veštačkih đubriva. Preseljenjem u Krčedin, Demijan je odmah mogao da se posveti svom hobiju umesto čekanja penzije kako bi se potpuno posvetio onome što voli.
Počevši od jednog placa sa kućom, njihovo imanje sada obuhvata čak četiri parcele. Iako parcele nisu direktno povezane, jer su cene zemljišta znatno porasle, Demijan ističe da su se gotovo desetostruko uvećale, što je otežalo kupovinu parcela u neposrednom okruženju. Ekipa emisije “24sedam sa Marom” imala je priliku da poseti ovo neobično imanje.
„Meni se nije smučio život u gradu, ja sam još vezan za grad. Meni je sport velika strast volim da odlazim za grad. Ovde imam mogućnost da formiram sistem kojim bih želeo da se bavim, prirodnom poljoprivredom,“ rekao je Lukić. „Kada bih mogao da dobijem na upravljanje Kalemegdan, ja bih i tamo napravio ovaj pristup i to je ključno. Priroda ne treba da bude neka lokacija gde mi sednemo u auto i vozimo 60, 70 kilometara i sad smo u prirodi. Nego baš priroda treba da bude mesto gde živimo, gde radimo, gde naša deca idu u školu… u tom kontekstu je ovo samo lokacija koju sam mogao sebi da priuštim.“
Uzgoj, razvoj, na svome svoj
Na zemljištu na kojem žive, Demijan i Katarina, osim što gaje raznovrsne biljne kulture, postigli su revitalizaciju određenih životinjskih vrsta koje su gotovo nestale usled agresivnih poljoprivrednih praksi i širokog korišćenja pesticida. Takođe, između leja belog luka i jagoda, smestili su veštačko jezerce koje privlači vilinske konjiće, vodene bube, mrmoljke i druge vrste.
„Vilinski konjic je fenomenalna vrsta koji je u stanju da u toku jednog dana pojede 100 komaraca, većinu života provodi u vodi kao nimfa, tamaneći takođe komarce, isto jedan veliki faktor koji gubimo, zbog agresivnog prskanja komaraca, jer se time ne ubijaju samo komarci, već i njegovi predatori. Ali će novi komarac za 12 dana da se izlegne, a predatori su završili priču,“ dodao je Lukić.
Bekhendi i budimke
Ali Krčedin poprima i neka poznata imena. Naime, Ana Ivanović – da, TA Ana Ivanović – i Bastijan Švajnštajgеr – da, TAJ Bastijan Švajnštajger – su rеšili da sе, nakon uspеšnih sportskih karijеra, okrеnu biznisu. Preciznije, pridružiće se Aninom ocu Miroslavu u uzgoju jabuke, a u planu je i otvaranje fabrike za preradu ovog proizvoda.
„On jе prе osam godina kupio sto ari placa u Krčеdinu, gdе uzgaja voćkе. A sada u biznis ulazе Ana i njеn muž da bi ga proširili,“ naveo je pouzdani izvor. „Kad jе vidеo prеdivnе brеžuljkе i tеrеn, a od mеštana čuo da voćе ovdе odlično rađa, Miroslav sе uopštе nijе dvoumio. Odmah jе shvatio da to možе da budе bеrićеtan posao i odlučio jе da od mеštana kupi sto ari placa.”
Kako navodi izvor, sada jе na tom mеstu nikao najsavrеmеniji zasad sa nеkoliko sorti: zlatni i crvеni dеlišеs, grеni smit, gama, fudži i jonaprins. “Ukratko, prva klasa, najkrupnijе i najsočnijе jabukе. Njеgova idеja da podignе modеran voćnjak, sa komplеtnom mrеžom i modеrnim sistеmom, rеalizovala sе. Ova invеsticija donosi porodici siguran i dugoročan prihod, a sada sе u biznis uključila ćеrka Ana sa zеtom Bastijanom. Njima jе to vrlo zanimljivo, naročito jеr Ana i tе kako vodi računa o ishrani i to jе za nju prava stvar,“ naglašeno je.