Iako je malina jedan od najboljih izvoznih aduta Srbije, problemi malinara se gomilaju, a pritisci i polemike oko proizvođačkih cena su sve intenzivniji.
Kako da Srbija ponovo bude lider u proizvodnji?
Predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije, dr Aleksandar Leposavić, ističe za “Politiku” da je u proteklom periodu primetan veliki broj poziva kupaca iz inostranstva zbog protivurečnih informacija o površinama i stanju proizvodnje maline u našoj zemlji. Oni intenzivno tragaju za sigurnim dobavljačima u Srbiji kako bi obezbedili kvalitetnu malinu koja se, bez obzira na probleme, kod nas i dalje proizvodi.
Međutim, konkurenti iz sveta (pre svega, Poljska, Ukrajina, Čile i BiH) i sami beleže pad proizvodnje. Ozbiljan skok u proizvodnji maline ostvaruje Meksiko, pre svega zahvaljujući dobroj organizaciji i jeftinoj a obučenoj radnoj snazi. U ovoj zemlji prosečni prinosi maline prevazilaze 18 tona po hektaru.
Što se tiče Srbije, prosečni prinosi ranije su bili na nivou od 5,8 tona po hektaru, a u prošloj godini i dosta niži.
Trendovi koji donose nadu
Leposavić tvrdi da je uska saradnja nauke i prerađivačke industrije ključ za prevazilaženje krize. “Nauka i struka je dokumentovala pozitivne uticaje korišćenja maline na brojne bolesti, između ostalog i na kancer preventivno i kancer supresivno delovanje korišćenja ovog voća u ishrani ljudi, a prerađivačka industrija je koristila takve podatke u promociji naše maline u svetu”, navodi on. Još 2005. je sok od maline proizveden u Srbiji proglašen za najbolji na svetu, upravo zahvaljujući istraživanjima Instituta za voćarstvo iz Čačka i Instituta za onkologiju iz Beograda. Zaključak je neophodnost angažovanja profesionalaca, poznavaoca tendencija kako u proizvodnji tako i na svetskom tržištu, te veće ulaganje u promociju.
Izvor: agrotv.net
