Krivolovci u Srbiji nastavljaju sa svojim praksama bez obzira na visinu zakonom propisanih kazni. Jedan prosečan krivolovac može samo u jednom danu da zaradi sumu deset puta veću od sume kazne koju mora da plati, naglašava direktorka Ribolovačkog saveza Vojvodine Marija Trivunčević.
Jeftinim alatom love skupu ribu
Što se tiče krivolova ribe, Trivunčević apeluje sudstvu da izriče veće kazne. „S obzirom na presude, gde se po pravilu izriče najniža kazna, od 5.000 do 150.000 dinara, krivolov se „isplati“. Krivolovac to puta deset može da zaradi u jednom danu,“ dodala je. Sem sudstva, apelovala je i na rekreativne pecaroše da podnose prijave protiv krivolovaca. Kako je naglasila, postoji telefonska linija za anonimne prijave krivolovaca koju ribolovci mogu da koriste.
Jedan segment reke Tamiš koji prolazi kroz Srbiju, u dužini od 118 kilometara, obilaze redovno ribočuvari. Krivolov je ovde toliko rasprostranjen da se ponekad patrolira i 24h dnevno. Ribočuvar Dejan Šijak smatra da se njihov trud isplaćuje i da sve veći broj krivolovaca odustaje. „Pokušavaju da uhvate ribu, a mi se trudimo koliko možemo da ih u tome sprečimo. Koriste razna sredstva – mreže, sekire, vrške, struju. Ima tu svakakvog alata,“ naglasio je.
Ribolovački savez Vojvodine navodi da se onima koji budu uhvaćeni na delu piše prijava, a potom oduzima alat koji se posle uništava. Međutim alat koji krivolovci gotovo uvek koriste je jeftin, a riba koju hvataju je skupa.
Krivolovci kroz ogradu hvataju divljač
Po pitanju krivolova na divljač, referent za zaštićeno područje u šumskoj upravi Apatin iz Javnog preduzeća „Vojvodinašume“ Bojan Tadić opisuje najčešću praksu nelegalnih lovaca. Obično se zaseca ograda lovišta, te lovci mame životinje blizu otvora zarad lakšeg odstrela. „Imamo gubitak. Gajimo nešto 10, 12 godina i desi se da ne nađemo nikad tog jelena. Često ne možemo da znamo šta se desilo. Poražavajuće je kada krivolovci odstreljavaju takva kapitalna grla i to rade na način koji je neprirodan. Najčešće nađemo trofej, kosti glave, trupa. Za nas je to poražavajuće,“ naglašava Tadić.
Radmila Šakić Peurača iz Javnog preduzeće „Vojvodinašume“ se takođe oglasila povodom krivolova. „Naš jedini posao jeste da njih zaštitimo i da pokušamo da sve te vrste na neki način opstanu,“ naglasila je, ističući da se najčešće love jeleni, šakali i divlje svinje.
Od institucija koje pomažu životinjama koje su zaplenjene, ranjene ili čak istraumirane, na području Vojvodine to je svakako Zoološki vrt „Palić“. Stručnjaci ove institucije su pomogli bezmalo 4.700 jedinki tokom poslednjih 19 godina.
Nedostaje primena zakona
Svetska organizacija za zaštitu prirode uz podršku Evropske Unije sprovodi projekat suzbijanja krivolova u 11 zemalja. Službenik za zaštitu pri Svetskoj organizaciji Iva Svilar navela je da Srbija ima dobar zakonski okvir. Međutim, kako naglašava sagovornica, sama primena zakona je neadekvatna. Po njenim rečima, neophodne su kontinuirane obuke i podizanje znanja o važnosti suzbijanja krivolova i o posledicama koje krivolov zna da ima i na prirodu i na ljude.
Izvor: AgroTV
