Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić beeži nove uspehe. Skorašnji sastanak njega sa predstavnicima Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i predsednicima Zadružnih saveza Srbije i Vojvodine bio je posvećen ključnoj temi. Naime, diskutovalo se kako omogućiti seljacima pristup neophodnim, a istovremeno povoljnim finansijskim sredstvima.
Ministar Krkobabić je naglasio važnost pronalaženja odgovarajućeg i održivog modela finansiranja. Taj model, rekao je on, će omogućiti poljoprivrednicima da dobiju potrebna sredstva u pravom trenutku i da ih efikasno iskoriste, a da pritom troškovi ne budu previsoki.
Krkobabić: „Da uložite u selo!“
Predstavnici USAID-a, Aleksandar Pavlović i Aleksandra Kržić, ponudili su modele za finansiranje sektora poljoprivredne proizvodnje, koji su prethodno razmatrani u Narodnoj banci Srbije. Ovi modeli će biti dalje razrađivani i analizirani kako bi se pronašlo idealno rešenje za finansiranje poljoprivrednika.
Kržić je istakla važnost ovih modela. Njih tretira, kako je apostrofirala, kao set potencijalnih rešenja koja bi mogla značajno unaprediti pristup poljoprivrednicima potrebnim sredstvima.
A šta vele zadrugaši?
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, Jelena Nestorov Bizonj, naglasila je da bi fondovi za razvoj zadruga, kroz kratkoročno i investiciono kreditiranje, mogli značajno unaprediti položaj poljoprivrede u Srbiji. Preko 200 zadruga već je ostvarilo prava na bespovratna sredstva kroz programe Ministarstva za brigu o selu, što je doprinelo razvoju zadružnog pokreta i opstanku sela u Srbiji. Ovaj program je imao ključnu ulogu u revitalizaciji zadružnog sektora, čime je omogućeno seljacima da se lakše organizuju i udružuju.
Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, istakao je značaj projekta „500 zadruga u 500 sela“, koji je prvi put u istoriji pružio finansijsku podršku radu zadruga, čime je dalje podstaknuto udruživanje poljoprivrednika. Ovaj projekat je dao značajan impuls ruralnom razvoju i omogućio seljacima da se lakše suoče sa izazovima modernog tržišta.
Prostranovo mišljenje
Agroekonomista Milan Prostran ukazao je na razlike u prosečnoj veličini poseda između Srbije i Evropske unije, gde je prosečna veličina poseda u EU 17 hektara, dok je u Srbiji samo 6,4 hektara. Ove razlike jasno pokazuju potrebu za novim načinima finansiranja u poljoprivredi, kako bi se povećala konkurentnost srpskih poljoprivrednika i unapredila njihova sposobnost da se takmiče na tržištu.
Sastanku su prisustvovali i sekretar Ministarstva za brigu o selu Snežana Petrović i pomoćnik ministra Tijana Nešić. Oni su takođe dali svoj doprinos diskusiji o budućnosti finansiranja srpske poljoprivrede. Zajednički zaključak sastanka bio je da je neophodno nastaviti rad na razvoju održivih modela finansiranja. Samo tako bi se osigurao dugoročan rast i prosperitet sela u Srbiji.
Izvor: Politika