U povrtarstvu, kada je krompir u pitanju, prvo je potrebno izvršiti analizu zemljišta kako bi se utvrdilo sa čime se raspolaže pre same sadnje. Đubrivo se može dodati tokom osnovne i predsetvene pripreme, kao i lokalno tokom samog čina sadnje.
Dr Zoran Broćić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, prokomentarisao je krompir za medije. „Krompir je biljka koja traži dosta kalijuma. Taj odnos u čistim hranivima po hektaru u zavisnosti od sorte, tipa zemljište i klime,“ naglasio je. „Generalno potrebno je od 200 do 220 kilograma azota, 150 kilograma fosfora i oko 300 kilograma kalijuma po hektaru. Treba izabrati takvu formulaciju đubriva koja ima dosta kalijuma. U skladu s tim najveći deo se primenjuje predsetveno, jedan deo do 40-50% u redove i ostatak azota neophodan do 200 kilograma može se primeniti u momentu ogrtanja ili u kasnije u fazama, zavisno od toga da li se vrši navodnjavanje ili ne“.
Šta još zahteva krompir?
Krompiru je voda izuzetno važna, posebno od trenutka kada se formiraju i započnu razvijati krtole. Nivo vlage u zemljištu direktno utiče na broj krtola koji se formiraju. Nedostatak vlage može smanjiti broj formiranih krtola. Stoga, kako bi se osiguralo optimalno iskorišćenje genetičkog potencijala sorte, odnosno formiranje očekivanog broja krtola, važno je započeti sa zalivanjem oko 20-25 dana nakon nicanja krompira. Potrebno je održavati vlažnost zemljišta na nivou od 80-85% kapaciteta zemljišta za zadržavanje vode.
„Dve stvari su veoma bitne. Zalivna norma i učestalost zalivanja. Zalivna norma je ono što damo po jednom zalivanju,“ naglašava dr Broćić. „A to treba da bude od prilike što ispari vode tri-četiri dana, u zavisnosti od spoljašnje temperature. Zalivna norma se kreće od 15 do 25 litara, a učestalost zavisi od temperature i količine padavina. Danas se uglavnom ide na što češće zalivanje, kako bi se hladilo i zemljište jer za optimalno nalivanje krtola traži niže temperature, nego druge biljke. Neki optimum je 18-20 stepeni što je teško postići, naročito u ravničarskom rejonu. Ipak, to učestalo navodnjavanje može donekle da reguliše i temperaturni režim zemljišta i zone gde se formiraju krtole“.
Pri višim temperaturama, formiranje krtola i prinosi opadaju, a kada temperatura pređe 30 °C, rast krtola se potpuno zaustavlja.
Izvor: Dobro jutro
