Poslednjih godina, proizvođači krompira u svetu suočavaju se sa ozbiljnom pretnjom od štetočine poznate kao krompirov moljac (Phthorimaea operculella). Ova sićušna, ali izuzetno opasna štetočina, koja je na naše prostore stigla pre oko 15 godina, uzrokovala je značajne ekonomske štete u različitim proizvodnim područjima krompira.
Izvor: Wikimedia Commons
Ova štetočina je napravila velike štete u Leskovcu 2012. i 2013. godine, dok je 2015. godine stigao do okoline Čačka i u mnoga mesta u Vojvodini, gde su oštećene krtole krompira izgubile tržišnu vrednost. Njegovo prisustvo registrovano je u skoro svim ravničarskim područjima Srbije gde se gaji krompir.
Krompirov moljac se pokazao kao opasniji od krompirove zlatice, zbog svog životnog ciklusa koji se odvija i na njivi i u skladištu. Kritičan period za napad moljca u polju u Srbiji traje od polovine jula do vađenja krompira. Štete u skladištu zavise od kvaliteta skladišnih objekata i brzine spuštanja temperature posle zarastanja rana na krtolama, kao i mogućnosti skladištenja na temperaturama ispod 7°C Celzijusa.
Krompirov moljac – tamanjenje u praksi
Usmeravanje na preventivne i direktne mere suzbijanja je ključno za kontrolu krompirovog moljca. Preventivne mere uključuju kvalitetnu pripremu zemljišta, pravovremeno zagrtanje krompira i održavanje vlažnosti zemljišta, dok direktne mere obuhvataju primenu insekticida.
Hemijski tretmani treba da se izvode u popodnevnim i ranim večernjim satima kako bi se istovremeno koristili insekticidi za suzbijanje moljca. Feromonske klopke su od velike pomoći za praćenje pojave leptira i pravovremeno započinjanje direktnih mera zaštite. Suzbijanje treba da bude koordinisano među svim proizvođačima u području gde se gaji krompir, a insekticidi treba da budu registrovani za suzbijanje moljca.
Nakon vađenja krompira, krtole treba što pre transportovati u skladište, a skladišni prostori treba da se temeljno očiste i dezinfikuju. Efikasno rešenje uključuje prskanje skladišnih površina insekticidima na bazi malationa, pirimifos-metila, cipermetrina i deltametrina.
Mreže na otvorima skladišta treba postaviti da bi se sprečio ulazak leptira, a na velikim magacinima treba koristiti vazdušne zavese. Najbolje je skladištiti krompir na temperaturama od 5°C do 8°C koristeći rashladne uređaje.
Izvor: Wikimedia Commons
Za zaštitu uskladištenih krtola od moljca, mogu se koristiti preparati na bazi piretrina i entomopatogene bakterije Bacillus thuringiensis var. kurstakii za ishranu ljudi i životinja, dok se za semenski krompir koriste preparati na bazi abamektina, deltametrina i cipermetrina.
Manje količine krompira mogu se zaštititi mešanjem s talkom, pepelom, peskom i aromatičnim biljkama poput belog luka i bosiljka. Oštećene krtole treba zakopati na lokalnoj deponiji, a ne bacati u kontejnere. Preporučuje se ne saditi krompir na istim parcelama naredne godine i poštovati plodored i plodosmenu.
Izvor: Dobro jutro
