Ratarske kulture beleže više gubitaka nego pobeda ove proizvodne sezone. Kako već odmiču žetve gotovo svih ekonomski značajnih žitarica i uljarica, postavljaju se neka ozbiljna pitanja na koja nema jednostavnih odgovora.
Kako i inače biva, proizvođači se uglavnom brinu o pokrivanju troškova uzgoja. Ne postoji region unutar Srbije gde se ratari nisu zapitali kako će platiti đubrivo, transport, poljoprivredne mašine, navodnjavanje, struju i sve ostalo vezano za proizvodnju. Pritom, postoji i vrlo realan strah da do ponovne setve neće doći, ili da će se odvijati u znatno limitiranijem kapacitetu.
Otkup i cena proizvoda: nezahvalna situacija
Budući da žetva kukuruza još uvek traje, trgovanje ovom kulturom se povećalo duž celog septembra. Ali cenovni pad je i te kako primetan, što predstavlja veliki problem proizvođačima koji gledaju da pokriju izdatke proizvodnje. Bacimo pogled na neke od većih otkupljivača; Mlin Kovačević ovog trenutka, dakle u petak 13. oktobra, otkupljuje kukuruz po ceni od 16 dinara po kilogramu. Agros ga otkupljuje za nešto višu cenu od 17,70 din/kg. „Farm Komerc“ nudi još nižu cenu, tek 15,30 din/kg za običan merkantilni kukuruz!
I premda ove cene deluju frapantno, poražavajuće je to što su zapravo više od ponderisane cene kukuruza, koja iz dana u dan opada sve više. Cena koju „Farm Komerc“ nudi je možda najbliža trenutnoj realnoj ceni otkupa ove kulture, koja, upozoravaju ratari, već pada na 14-14,50 din/kg.
Naravno, nemoguće je ne porediti trenutnu cenu sa onom od prošle godine. Još sredinom septembra, ratari su iskazivali nezadovoljstvo činjenicom da je cena od ondašnjih 18 din/kg bila nedovoljna. U istom periodu prethodne sezone, cena ove kulture je bila čak duplo veća, gde se kukuruz novog roda prodavao za bezmalo 37 din/kg (sa blagim padom na 35 din/kg početkom oktobra – opet više nego dupli iznos trenutne cene).
Da proverbijalno zlo bude gore, prinosi su ove godine zapravo kvalitetni i ima ih dovoljno za izvoz. Štaviše, prema procenama od samo prethodne nedelje, i agroanalitičari i ratari su cifru izvoznog kukuruza stavili na oko 2 miliona tona. Ovo zapravo beleži porast u odnosu na prethodnu godinu, iako je ove godine zasejano znatno manje kukuruza. Podsećamo, u sezoni 2022., srpski paori su zasadili 950.000 hektara pod ovom kulturom, dok je ove sezone taj broj manji za 50.000 hektara.
Na manje zemljišta veći i kvalitetniji prinosi, sa količinom za izvoz većom od prethodne godine – a cena prepolovljena i u kontinuiranom padu. Šta se, zapravo, dešava?
Razjašnjavanje situacije
U zavisnosti od toga koga pitate, ljudi će istaći različite uzroke trenutnom stanju u proizvodnji i prometu srpskog kukuruza (kao i, naposletku, za sve setvene kulture). Najčešće navođeni razlozi su letnje klimatske nepogode i, ključnije, nemogućnost plasiranja proizvoda na strano tržište putem regularnih ruta.
Uticaj padavina
Podsećamo da je olujno vreme sredinom jula desetkovalo useve mnogih kultura gotovo u celoj Srbiji, bile one ratarske, voćarske ili povrtarske. Kukuruz na mnogim imanjima je polegao, a došlo je i do natapanja zemljišta vodom, što je dodatno uticalo na kvalitet prinosa. Na nekim njivama u Vojvodini, primera radi, su prinosi bili i ispod 3 tone po hektaru, gotovo duplo manje od godišnjeg proseka. Kako i danas ističu ratari, čak i sa 7 tone po hektaru je izuzetno teško pokriti sve troškove proizvodnje i izaći na „ravnoj nuli“.
Cena setvenih kultura na stranim berzama takođe je u padu, ističu stručnjaci, ali nigde ni blizu one kod nas. Poređenja radi, kako ističu predstavnici organizacija okupljenih oko kampanje „Da vratimo život u Zrenjanin“, otkupna cena kukuruza u susednoj Mađarskoj je 27 dinara po kilogramu (u istom izlaganju navode i cenu pšenice; otkup na mađarskoj berzi iznosi 30 din/kg, naspram tek 19 din/kg na domaćoj berzi).
Značaj Konstance
Naravno, ne treba izuzeti ni konflikt koji se trenutno odvija u Istočnoj Evropi. Zbog istog, pristup srpske robe rumunskoj luci Konstanca je gotovo nemoguć. Pre ratnih dešavanja, žetvena roba bi iz Srbije preko Dunava baržama našla put do Konstance. Odatle bi se putem Crnog mora raznosila do različitih tržišta širom sveta. Ovo je ujedno bio i ekonomski najisplativiji način prevoza. Nažalost, prolaz srpske robe u Konstancu je ozbiljno limitiran (i, prema izvesnim saznanjima, gotovo potpuno blokiran). Ono malo količina koje uspemo da izvezemo odlazi u zemlje regiona, putem kamionskog transporta. On je, treba naglasiti, komparativno skuplji od prevoza Dunavom do Konstance.
Skladištenje prinosa onda (p)ostaje opcija velikom broju proizvođača, ali je daleko od savršenog. Podsetićemo da je još u junu bila spekulacija oko prodaje roda 2022. zbog povišenog nivoa aflatoksina. Takav kukuruz je upotrebljiv kao stočna hrana, ali niko ne želi da ga uveze što se tiče većih tržišta. Primera radi, dozvoljena doza aflatoksina u kukuruzu, po standardima EU, je 0.05 mikrograma po litru. Rod 2022. je, kako se navodi u zvaničnim podacima, iznosio 0.25 mikrograma po litru, a vrednost ovog toksina raste što duže kukuruz ostane uskladišten. Upravo zbog toga pada još jedna opcija u vodu, a to je nadomešćavanje trenutnog silaznog trenda u zaradi prodajom kukuruza prošlog roda.
Nezadovoljstvo u agraru
Politički ugao takođe nije izostao iz cele priče oko cene kukuruza. Članovi pomenute inicijative „Da vratimo život u Zrenjanin“ rezignirano ističu kako „devet kilograma kukuruza košta koliko jedan kilogram đubriva“. U nastavku saopštenja navode da su subvencije koje država nudi nedovoljne da pokriju troškove koji rastu iz nedelje u nedelju. Oni uključuju cene goriva, repromaterijala, navodnjavanja i mnoge druge. Posebno apostrofiraju činjenicu da veliki broj poljoprivrednika nije dobio ni dinara od obećanih subvencija. Uz to, neretko je iznos koji dobiju manji od, kako navode, količine koju uplaćuju nazad državi kroz PIO i zdravstveno osiguranje.
Situacija, naravno, nije preterano dobra ni u susedstvu. Premda se, kao i kod nas, dosta hvali kvalitet prinosa u Republici Srpskoj i Hrvatskoj, lokalni proizvođači takođe navode niske cene otkupa i nesigurnost po pitanju setve. Štaviše, prema podacima stručnih službi na prostoru Slavonije, cena otkupa je u Hrvatskoj pala čak za 60% u odnosu na lanjsku. Intenzitet padavina u ove dve države nije bio ništa manji od onog u Srbiji pre tri meseca. Pritom, podjednako je veliki intenzitet štete duž svih sektora poljoprivredne proizvodnje.
Šta sa setvom?
Kad se sve uzme u obzir, ne čudi što je neizvesnost kod ratara viša nego ikad. Vlada opšte nezadovoljstvo, a u javnom diskursu se mogu čuti različita „rešenja“. Pojedini agrarni proizvođači navode da će zasaditi kukuruz i ove godine „radi plodoreda“, isto kao i sa pšenicom i sojom. Drugi aktivno koriste situaciju da kritikuju vlast zbog nedovoljnog pokrića domaćeg poljoprivrednika i pozivaju na ekstremne korake. Treći govore, delimično iz šale, ali delimično i ozbiljno, da planiraju da odustanu od sejanja i prebace se na uvoz. Ukrajinsko žito se neretko pominje kao opcija. I premda mnogi smatraju da je u pitanju samo humor od strane ostrašćenih poljoprivrednika, izvoz žita iz Ukrajine preko Hrvatske i te kako otvara opciju uvoza tog proizvoda.
Naravno, ne treba izuzeti ni izvanrednu plodnost kukuruza ove sezone. Čak i pored pomenutih problema, što klimatskih, što sociopolitičkih, bilo je dovoljno prinosa i za lične potrebe i za komercijalnu dobit. Ukoliko dođe do stabiliziranja u Istočnoj Evropi i drugim regionima, naredna sezona može da vidi porast potražnje za srpskim kukuruzom. Podsetićemo da smo, kao proizvođač ove kulture, na zavidnom šestom mestu u Evropi. Pritom, domaći usevi odlaze i mnogo dalje od Starog Kontinenta. Ključno je držati se adekvatnih agrotehničkih mera. Važno je i izbegavati drastične poteze, poput sejanja nedeklarisanog semena i neadekvatne prihrane tokom razvojnog perioda same biljke.
