Izvoz pšenice i brašna iz Srbije beleži solidne rezultate na početku nove ekonomske godine. U julu je izvezeno 106.000 tona pšenice, dok je u avgustu izvezeno 146.000 tona, najviše u Rumuniju i Italiju. Što se tiče brašna, u julu je izvezeno 15.600 tona, dok je u avgustu taj broj smanjen na 11.700 tona. Glavni kupci brašna su tradicionalno Crna Gora, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina.
U prošloj ekonomskoj godini, od jula 2023. do juna 2024. godine, Srbija je na inostranim tržištima prodala ukupno 1,3 miliona tona pšenice i 187.000 tona brašna.
Srbija godišnje proizvodi oko 2,9 miliona tona hlebnog zrna, dok domaće potrebe iznose maksimalno 1,6 miliona tona. To ostavlja značajan višak pšenice za izvoz.
Na početku ove ekonomske godine, izvoz beleži dobre rezultate, iako je u avgustu došlo do blagog pada izvoza brašna. Očekuje se da će izvoz u septembru ponovo porasti. Takođe, raduje činjenica da se žito ponovo izvozi preko luke Konstanca, što obezbeđuje kontinuitet u trgovini.
Cena pšenice i dalje varira
Prosečna izvozna cena pšenice u avgustu 2023. godine iznosila je 172,25 evra po toni, dok je cena brašna bila 269,88 evra. Ove cene su niže u odnosu na isti period prošle godine, kada je tona pšenice vredela 204 evra, a brašno 294 evra. Uprkos nižim cenama pšenice i brašna, statistički podaci pokazuju da cene hrane u maloprodaji rastu. Ovo je izazvalo zabrinutost i ukazuje na potrebu za istraživanjem tržišta kako bi se objasnile razlike između proizvođačkih cena poljoprivrednih proizvoda i maloprodajnih cena hrane.
Zdravko Šajatović, direktor „Žitounije“, napomenuo je da se u Srbiji menja potrošnja hleba, koji sada iznosi oko 60 kilograma po stanovniku godišnje, u poređenju sa 100 kilograma pre 15 godina. Ova promena potrošačkih navika približava Srbiju razvijenim evropskim zemljama, gde je potrošnja hleba niža. Ako se trend smanjenja potrošnje nastavi, Srbija bi mogla imati više pšenice za izvoz u narednim godinama.
Područje Vojvodine, sa prosečnim prinosom pšenice od 5,9 tona po hektaru, predstavlja idealnu regiju za proizvodnju ove kulture. Pomenuti prinos je iznad nacionalnog proseka, koji iznosi 5,3 tone po hektaru. Očekuje se da će se uz povoljne klimatske uslove i adekvatnu poljoprivrednu politiku ovi prinosi dalje povećavati, što će dodatno doprineti izvoznom potencijalu Srbije u sektoru žitarica.
Izvor: AgroTV
