Meteorolozi najavljuju da bi La Ninja mogla doneti značajne promene vremenskih prilika u Evropi tokom ove zime, uključujući niže temperature i obilnije snežne padavine. Nacionalni centar za prognozu klime (NOAA) procenjuje da postoji 60% šanse da će ovaj fenomen trajati do marta naredne godine. La Ninja predstavlja fazu klimatskog sistema El Ninjo, karakterišući je pad temperature površine mora u centralnom i istočnom Pacifiku, što utiče na globalne vremenske obrasce. U Evropi se očekuju hladnija zima i veće snežne padavine, posebno u Alpima, što će direktno uticati na poljoprivredu, setvu i održavanje stoke.
Uticaj La Ninje nije u potpunosti predvidljiv zbog složenosti vremenskih obrazaca u Evropi, ali se predviđa da će zapadni delovi kontinenta doživeti vlažnije uslove, dok će jugoistočna i severozapadna Evropa verovatno biti suvlje. Ove promene donose izazove za poljoprivrednike, ali i prilike, posebno za one koji zavise od zimskih padavina za obnavljanje vodnih resursa i pripremu zemljišta za prolećne useve. Skijaški centri i planinske oblasti mogu imati koristi od obilnijih padavina, dok će poljoprivrednici morati da se prilagode i planiraju aktivnosti kako bi smanjili rizike i iskoristili potencijalne koristi koje donosi La Ninja.
A kao da La Ninja nije dovoljna…
Pored vremenskih promena, poljoprivrednici u Srbiji suočavaju se s finansijskim izazovima. Udruženja ratara očekuju sastanak s Vladom kako bi razgovarali o novim subvencijama. Država je predložila 28.000 dinara po hektaru bez pravdanja troškova za sertifikovano seme, dok neki poljoprivrednici traže 35.000 dinara uz obaveznu kupovinu tog semena. Miroslav Matković, predsednik Skupštine poljoprivrednih proizvođača iz Subotice, upozorava da je setva pri kraju, a mnogi nemaju dovoljno sredstava za sertifikovano seme i gorivo.
Matković je ove godine zasadio 20% više pšenice kako bi izbegao da njive ostanu neiskorišćene. Ovo je uradio nadajući se boljem prinosu nakon suše prethodnih godina. Ipak, odlučio se za merkantilnu pšenicu. Kako je naglasio, ona je jeftinija od semenske, jer ne postoji garancija da semenska pšenica daje veći rod. Pored toga, cene semenskih proizvoda porasle su za 40% nakon najave subvencija. Pritom, država još nije uspela da obezbedi dovoljno domaćeg semena.
Poljoprivrednici se suočavaju i s problemima nabavke goriva, koje kupuju na odloženo po višim cenama. Iako su neki sporazumi s Ministarstvom poljoprivrede već potpisani, kašnjenja u isplatama subvencija povećavaju nezadovoljstvo. Goran Filipović iz Inicijative za opstanak poljoprivrede Srbije se isto izjasnio po ovom pitanju. On ukazuje na mogućnost kompromisa u vezi sa subvencijama, ali insistira na hitnosti isplate. Ukoliko se situacija ne poboljša, mnogi poljoprivrednici će biti prinuđeni da prodaju ili izdaju svoje njive. A taj čin može dovesti do zatvaranja mnogih gazdinstava.
