Ima ga svuda u prirodi, čak i na nepristupačnim terenima, a možete ga i sami uzgajati. Njegov plod je sitniji i slatkog je ukusa, a njegova lekovitost poznata je u našem narodu od davnina. Čak su i naši stari pravili džemove od šipka, koji su bili neizostavni deo svakog doma.
Šipak je žbunolika biljka koja dostiže visinu do 3 metra, a poznata je po imenima poput divlje ruže, pasje ruže, pasje drače. Poslednjih godina sve je popularnija u Srbiji, jer nije zahtevna za održavanje, ulaganja su minimalna, a zarada je dobra.
“Šipkom smo počeli da se bavimo 2013 godine. Nakon razgovora sa par prijatelja, gde je jedan od prijatelja u tom momentu radio u firmi koja pravi mašine za branje. On je napomenuo da ide u Bosnu da proba mašinu za branje šipka. To je bio okidač da krenemo u analizu i traženje informacija o uzgoju. Nedugo posle toga smo kupili njivu i u jesen 2013. zasasili 40 ari sorte šmit”, upoznaje nas sa šipkom Igor Petrović iz Mladenovca, koji zajedno sa suprugom uzgaja ovu biljku.
Petrovići trenutno proizvode pulpu, džem i hladno ceđeno ulje od koščice šipka za koje tvrde da je pravi eliksir mladosti.
“Ulje od koščice šipka je proizvod koji smo dobili početkom godine. Sofisticiran proizvod usmeren na kozmetičku industriju. Proces pripremanja sirovine je temeljan. Ulje ima izuzetne karakteristike. Odlično je za ožiljke, strije, bore, ekceme. Hidrira i regeneriše kožu. Jednom rečju eliksir mladosti. Ono što nas izdvaja je to da mi vodimo računa od momenta stvaranja sirovina do krajnjeg produkta. Polažemo velike nade u taj proizvod”, kaže naš sagovornik.
Rizik da ne uspeju minimalan
Na pitanje zašto su se odlučili da uzgajaju baš šipak, Igor nam govori da su shvatili da je to biljka koja je na našim prostorima sveprisutna, čak i na nepristupačnim terenima i da iako su kada su kretali bili amateri, shvatili da je rizik da ne uspeju minimalan.
Ukoliko ste planirali da krenete sa uzgojem ove biljke, važno je da znate da se pre sadnje treba obaviti jesenja obrada dubokim oranjem, nakon čega se zemljište za sadnju dalje pripremi tanjiranjem i frezanjem, a što se tiče branja, ono se obavlja ručno. Šipak se može uzgajati iz reznice i semena.
“Šipak nije zahtevan, uspeva na svim tipovima zemljišta, podjednako dobro trpi i sušu i mraz. Biljka koja je izuzetno zahvalna. Navodnjavanje je poželjno, ne neophodno. Svakako, ako mu pružite vrhunske uslove sigurno će te imati vrhunske prinose ali i u skromnim uslovima on daje rezultate”, tvrdi Petrović.
Prvi prinosi u trećoj godini
Sadnja može da se obavlja u jesen, najčešće u novembru, ili rano proleće – februar, mart, u zavisnosti od vremenskih uslova. Igor kaže da kada krenete da uzgajate šipak, da prve ozbiljne prinose možete očekivati u trećoj godini.
“Ulaganje je simbolično nakon kupovine sadnica sve ostalo je minimalno, na jednom hektaru može da rodi u proseku 5 tona, cena ove godine koju smo mi nudili našim kooperantima je 90 dinara. Mi smo nudili saradnju svim ljudima koji su nas kontaktirali vezano za šipak da im damo logističku podršku i kada šipak dođe na rod otkupimo celu količinu. Na taj način smo napravili kooperativu i stvorili strategiju za budućnost”, navodi Petrović.
Lekovito dejstvo
Šipak ima veliku količinu vitamina C, vitamina A, kalcijuma i gvožđa. Bogat je izvor bioflavonoida, pektina, vitamina E, selenijuma, mangana, i vitamina iz B kompleksa. Takođe, sadrži i nešto umereniju količinu magnezijuma, fosfora, kalijuma, sulfura i silicijuma.
Široj javnosti je poznat kao prirodni lek za reumatski artritis, umanjuje bol, ukočenost i upalu zglobova. Dobar je i za ljude koji imaju problema sa disajnim putevima, u lečenju astme, hroničnog kašlja, za jačanje iminiteta. Šipak sadrži puno antioksidanata kao što su karotenoidi, flavonoidi, polifenoli, koji preventivno deluju protiv kardiovaskularnih bolesti.
