Lekovito bilje se uveliko bere u Srbiji, i premda naša zemlja ima izuzetne uslove za uzgoj istog, ove godine je malo plantaža zasađeno pod njim. Lavanda, smilja i žalfija se u gotovo zanemarljivim količinama sade kod nas jer, kako proizvođači kažu, nema dovoljno profita od istih, a pronalaženje radnika za berbu je teško.
Manjak radne snage
Domaći proizvođač organske kozmetike „Royal Balm“ je jedna od mnogih firma koja ima poteškoća sa proizvodnjom lekovitog bilja. Vlasnica firme i fitoterapeut Katarina Milosavljević je za „Euronews“ izjavila kako njena porodica sama održava plantažu biljaka na imanju podno Rtnja, u naselju Jablanica. „Nema ljudi, neće da rade i dnevnice su svake godine sve veće. Ove godine će dnevnica iznositi 4.000 dinara. Leti se radi 10 sati, sa pauzama naravno i oko biljaka se radi uvek po najvećem suncu, zato nisu uvek voljni da rade i nađu neku bolju varijantu,“ tvrdi Milosavljević.
Plantaža poput „Royal Balm-ovih“ nema mnogo u Srbiji. Prema zvaničnim podacima, pod lekovitim biljem je između 1.700 i 3.000 hektara zasađeno. Ovo iznosi manje od 1% od ukupne poljoprivredne proizvodnje. „Ponekad moramo da odemo i 30, 40 km od ovog sela kako bismo nabavili radnu snagu, koja je najveći deficit u ovom okruženju,“ naglasio je Slobodan Milosavljević, Katarinin suprug i ko-vlasnik firme. „Mislim da će taj trend nastaviti da raste u narednim godinama.“
Ne izvozimo lekovito bilje kao nekad
Nedostatak lekovitog bilja na našem tržištu domaći proizvođači pokušavaju da nadomeste i uvozom. Milan Lukić, direktor instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, lamentira ovu činjenicu u izjavi za „Euronews“. „Uvozimo počev od belog sleza, koji nam je vrlo interesantan, koji se može gajiti na teritoriji naše zemlje, ali potrebna je velika količina radne snage, nemamo mogućnosti da proizvodimo, nameće se potreba da uvozimo,“ istakao je Lukić. „Do svih drugih vrsta, koje se mogu lakše ubirati ali za koje je potrebna veća količina radne snage.“
Po Lukićevim rečima, Srbija može učestvovati na svetskom tržištu lekovitog bilja, gde je pre samo par godina promet na svetskom nivou iznosio oko 100 milijardi dolara. On smatra da je potreban samo veći angažman države putem subvencija i podsticaja od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ili ostalih nadležnih institucija.
Trenutno se lekovito bilje u Srbiji najviše uzgaja na Tari, Povlenu, Maljenu i u okolini Sokobanje. Primetna je proizvodnja i u Deliblatskoj peščari, kao i na Fruškoj gori. Situacija sa prometom lekovitog bilja je gotovo suprotna od one tokom osamdesetih godina prošlog veka. U tom periodu je Srbija, u sklopu Jugoslavije, bila jedan od najvećih izvoznika lekovitog bilja u svetu.
TEKST ORIGINALNO NAPISAN 07. AVGUSTA 2023. GODINE
Izvor: Euronews
