Mrka trulež plodova leske je izuzetno česta, a pogotovo lešnik zna od nje da strada. U ovom članku, osvrnućemo se na činjenice oko mrke truleži. A sve to, naravno, u nadi da će vaša proizvodnja uspeti da raste, a da vi efektivno suzbijete ovu voćnu pošast.
Dakle, kako mrka trulež utiče na lešnik?
Rana pojava mrke truleži plodova leske u letnjim mesecima, posebno u Vilamet Veliju, Oregonu i Čileu, ima sličnosti sa fiziološkim poremećajem jezgra lešnika, nazvanim „Brown Stain“, kako se navodi u literaturi (Olsen, 2013.). Simptomi ovog poremećaja koji napada lešnik se manifestuju u vidu smeđih pega na spoljašnjem delu ljuske ploda, posebno kada je ljuska još uvek meka, dok oboleli plodovi zadržavaju svoj oblik i dimenzije kao zdravi. Jače razvijen „Brown Stain“ može dovesti do opadanja plodova u julu i avgustu, praćeno pojavom vlažnog tkiva oko semena i smeđih kapljica na ljusci plodova.
Kod evropske leske (Ph. avellana), ova pojava je redovna i predstavlja čest faktor smanjenja prinosa. Preporuke za suzbijanje obuhvataju upotrebu fungicida kao što je tiofanat-metil, preporučeno jednom godišnje. U Srbiji se često tumači da Monilinia fructigena uzrokuje ovaj poremećaj, i preporučuju se fungicidi bez identifikacije uzročnika.
Postoji sličnost u simptomima između ovog poremećaja i antraknoze omotača plodova leske (Sphaceloma coryli). Podsećamo, antraknoza se pojavila u Srbiji 2023. godine. Međutim, daljim istraživanjem pronađeni su odgovori koji ukazuju na razlike u uzrocima i mogućnostima suzbijanja ovih bolesti. Na osnovu simptoma i vremena pojave, razlikuju se dve forme mrke truleži plodova leske: rana i kasna.
I još korisnih podataka
Razlozi pojave rane i kasne mrke truleži su različiti. U Sjedinjenim Američkim Državama, rana mrka trulež, poznata i kao “Internal Kernel Breakdown”, povezana je sa nedostatkom pravilne oplodnje, što se smatra poremećajem koji nastaje usled loše oplodnje. Istraživači su pokušali izolovati patogene bakterije ili gljive iz unutrašnjeg dela plodova kestena, ali bez uspeha.
Kasna mrka trulež uglavnom se javlja zbog nepravilne oplodnje, što je teško kontrolisati i poboljšati. Utvrđeno je da promene u vremenskim uslovima (kiša i niske temperature) nakon polinizacije, a pre oplodnje, dok je polen još uvek prisutan, utiču na učestalost pojave kasne mrke truleži. Jedan od mogućih uzroka je visoka sterilnost polena koja se javlja kod određenih genotipova, uz prisustvo hromozomalnih translokacija.
Mrka trulež redovno se pojavljuje, ali u manjoj meri, kod proizvođača leske koji imaju dobar odnos između sorti koje se oprašuju. Naposletku, polen može izgubiti sposobnost oplodnje u određenim uslovima (npr. sušenje polena). Iako je teško upravljati procesom polinacije i kasnijom oplodnjom, teško je značajno poboljšati kvalitet oplodnje i sprečiti pojavu kasne mrke truleži. Međutim, primenom agrotehničkih mera, kao što su optimalna ishrana i redovno navodnjavanje, moguće je smanjiti pojavu kasne mrke truleži.
Izvor: Dobro jutro
