Tartufi su luksuzna gastronomska delicija, sastojak i začin koji mnogi doživljavaju kao stvar prestiža. Lešnik je, onako, šta znamo… Lep. Ali kombinacija ta dva? Eee, to je već stvar prestiža. Pa hajde da vidimo ko to kombinuje tartufe i lešnik.
Radoslav Ćatić, koji živi u Masloševu, ruralnom selu između Stragara i Kragujevca, ističe da je sa dubokim poznavanjem tartufarstva, čime se aktivno bavi već dve decenije, moguće proizvesti sadnice lešnika koje su oplemenjene micelijumom tartufa. On navodi da kada se lešnik posadi u zemlju, zajedno s njim se razvija i gljiva, koja postiže izuzetno visoke cene na globalnom tržištu.
Ćatić dodaje da su ključni elementi u ovom procesu čist i nezaražen sadni materijal, po mogućstvu različite sorte lešnika, i temeljito dezinfikovan podrum. Pritom ističe i da pri početku novog ciklusa primenjuje sumpor, formaldehid i srebro-nitrat kako bi zaštitio sadnice od infekcija. Nakon toga, micelijum tartufa se uzgaja u kontrolisanim uslovima u Petrijevim posudama, gde dolazi u kontakt sa korenovim sistemom biljke.
On objašnjava da je ovo ključni korak u procesu proizvodnje sadnica lešnika oplemenjenih tartufima, za koji su potrebna specifična znanja, te da u suprotnom bi tartufe gajili svi. Ćatić naglašava da ovo predstavlja osnovnu fazu, dok se u sledećoj fazi razvijaju sami tartufi.
Kako lešnik i tartufi kod Ćatića stiču imunitet?
Kada je reč o procesu oplemenjivanja sadnica lešnika tartufima, Ćatić ističe da reguliše temperaturu u podrumu. Ćatić prenosi da u toku te nedelje jačanja biljke, reguliše temperaturu podizanjem i spuštanjem, u određenom ritmu. Prema njegovim rečima, prve tri nedelje su ključne. Tada se odvijaju tri inkubacije i četiri nokulacije.
Nakon tri nedelje, temperatura u podrumu se stabilizuje na oko 25°C, što je uobičajeno za ostale pečurke. Micelijum postepeno počinje da se razvija oko korenovih žila, ali Ćatić, iz poznatih razloga, ponovo spušta temperaturu.
„Poslednjih desetak godina osetio sam se spremnim da to znanje prenesem drugima i da proizvodim sadnice. Sadni materijal prodajem samo onima koji prođu moju školu tartufarstva. Moj učenik mora da zna da zemlju ne sme ničim da đubri. Kasnije se koristi organsko đubrivo, ali nikako stajsko koje u sebi ima amonijak – metana“, veli Ćatić.
Sadnica iz njegovog podruma se krati na četiri do pet pupoljaka, kako biljka ne bi gubila snagu, tvrdi on. „Naravno, u toj fazi je bitna sadnica, a ne sam tartuf. Lešnik mora da bude jak, zdrav i da formira dobar korenov sistem. Kada se posadi lešnik, on uslovno rečeno, što se tiče tartufa, tihuje tri godine, ponekad i duže. Važno je znati da nam je u prvim godinama bitan korenov sistem, jer je on baza tartufima. Kada počnu izdanci, vodeći se seče, ostavlja se četiri do pet većih, kako bi se formirao žbun“, dodao je.
Uspeh kao rezultat predanog rada: izgleda da lešnik i tartufi lepo leže zajedno
Ćatić ističe ključnu ulogu mikoklena u korenu sadnice lešnika kao šifru za uspeh u uzgoju tartufa. Mikroskopska zadebljanja na korenovom sistemu predstavljaju garanciju za pojavu sekundarnog micelijuma iz kojeg će se razviti tartufi. Preporučuje budućim odgajivačima da uzmu nekoliko sadnica kako bi imali veće šanse za uspeh, jer se nakon određenog vremena, preko sekundarnog micelijuma, mogu oplemeniti i druge.
Ćatić navodi da postoji interesovanje za oplemenjene sadnice lešnika tartufima ne samo u Srbiji, već i u drugim evropskim zemljama. Posebno ističe zainteresovanost Čeha za tartufarstvo, naglašavajući da su spremni da uče i da se obrazuju pre nego što pristupe kupovini sadnica.
Kada je reč o poreklu micelijuma, Ćatić objašnjava da se on veštački uzgaja, simulirajući prirodne uslove. Micelijum se prvo razvija primarno, a zatim se sekundarno razvija na korenovom sistemu sadnice, pružajući optimalne uslove za rast i razvoj tartufa.
Izvor: Dobro jutro
