Uprkos teškoj suši u poslednja dva meseca, prognoze za tekuću sezonu berbe lešnika u Srbiji su prilično pozitivne. Lešnik, koji se u Srbiji proizvodi u visokokvalitetnim uslovima, beleži sve veći prinos po hektaru, što je doprinelo značajnom rastu broja proizvođača.
Kako (i da li) lešnik napreduje usled ovako loše klime?
U poslednjih deset godina, a posebno u nekoliko poslednjih godina, došlo je do značajnog povećanja interesovanja za uzgoj leske. Savremeni uzgoj lešnika, koji je već dobro poznat u Srbiji u okviru tradicionalne proizvodnje, predstavlja značajnu priliku za diversifikaciju srpskih poljoprivrednih proizvođača, posebno u kontekstu klimatskih promena i nestabilnosti na međunarodnom poljoprivrednom tržištu.
Prema podacima iz maja ove godine, površine pod zasadima lešnika u Srbiji su se udvostručile u poslednjih pet godina. Dostigle su, naime, ukupno 8.500 hektara, od kojih je najmanje 5.000 hektara u produktivnoj fazi.
Ovaj rast je podržan interesovanjem međunarodnih konditorskih kompanija, koje koriste lešnik kao ključnu sirovinu, kao i sve većom podrškom srpskih javnih i finansijskih aktera. Očekuje se da će, ukoliko se vremenski uslovi u narednih nekoliko nedelja ne pogoršaju, prinos i izvoz lešnika ove godine nastaviti pozitivan trend iz prethodnih godina. Detaljan izveštaj o ovogodišnjoj sezoni berbe biće dostavljen nakon završetka procesa.
A sad nešto sasvim drugačije
U međuvremenu, licitacije za zakup državnih poljoprivrednih oranica u Srbiji donose različite cene, u zavisnosti od lokacije. Na licitacijama koje su sprovedene u opštini Pećinci, najviše cene su zabeležene u Ašanji, gde je hektar zemljišta izlicitiran za 63.400 dinara.
Drugi najviši iznos u Ašanji dostigao je 60.123 dinara po hektaru. Slične cene su zabeležene i u Karlovčiću, gde je cena hektara dostigla 61.000 dinara, dok je u Ogaru najviša cena iznosila 50.000 dinara. S druge strane, najniža cena zakupljenog hektara u opštini Pećinci bila je 1.790 dinara, koliko je plaćeno za zemljište u Obrežu.
U opštini Ada, najviša cena zakupljenog hektara iznosila je 61.101 dinar, dok je u Kanjiži najviša cena zabeležena u Horgošu, gde je hektar izlicitiran za 22.100 dinara. Najniža cena u toj opštini bila je u Martonošu, gde je hektar izlicitiran za svega 660 dinara. Visoke cene zabeležene su i u Jagodini. U ovoj opštini je hektar zemljišta zakupljen za 52.375 dinara. Pritom je u Smederevu najviša cena dostigla 30.181 dinar.
U 104 opštine licitacije još uvek nisu završene. Pride, 23 opštine još nisu usvojile godišnje programe za zaštitu, uređenje i korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta.
