Novo istraživanje Instituta za meteorologiju u Beogradu ukazuje na značajno povećanje učestalosti suše tokom jula i avgusta u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija. Milica Tošić sa ovog instituta navodi da trenutna suša koja pogađa različite delove zemlje, naročito istočnu Vojvodinu, ugrožava vodosnabdevanje i prinose kasnih useva poput kukuruza i soje. Tošić ističe da su ovakvi ekstremni vremenski uslovi postali normalni ne samo u Srbiji, već i u širem regionu jugoistočne Evrope.
Projekat „EXTREMES“, sproveden na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, obuhvatio je istraživanja suša u Srbiji. Rezultati pokazuju da su letnje suše sada dvostruko češće u poređenju sa periodom od pre nekoliko decenija. Od 2000. godine, suše u avgustu pogodile su velike delove Srbije osam puta, što ranije nije bio slučaj.
Jedan od alata koji se koristi u naučnim istraživanjima suša je SPEI (Standardized Precipitation Evapotranspiration Index), odnosno standardizovani indeks padavina i evapotranspiracije. Ovaj indeks omogućava praćenje suša na različitim vremenskim skalama, koristeći podatke o temperaturi i padavinama. Uz pomoć SPEI indeksa moguće je sagledati sušne uslove na globalnom nivou, što je posebno važno za dugoročne analize i predviđanja.
Imamo više suše; deo smo „vruće tačke“
Istraživanje je pokazalo da su pre 1990-ih godina ekstremne suše bile retke, sa samo dva zabeležena događaja, 1963. i 1983. godine, i to lokalizovano u pojedinim delovima Vojvodine. Međutim, od kraja 20. veka, a naročito od početka 21. veka, situacija se dramatično promenila. Jake i ekstremne suše su obeležile avguste 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2017, 2022, a 2024. godina će, prema trenutnim podacima, takođe biti deo ovog trenda.
Tošić objašnjava da je Srbija deo „vruće tačke“ klimatskih promena, zbog čega su letnje temperature ovde u porastu, često iznad svetskog proseka. Nedostatak padavina tokom jula i avgusta, praćen visokim temperaturama i toplotnim talasima, stvara idealne uslove za razvoj suša. Na učestalost suša utiču i promene u atmosferi, kao što su promene u cirkulaciji vazduha na globalnom nivou. Na primer, zagrevanje Mediterana može uzrokovati veće prodore toplog vazduha iz severne Afrike prema Evropi. A to dovodi do dugotrajnih sušnih perioda.
Prema naučnim prognozama, letnje temperature će nastaviti da rastu, a padavine će se smanjivati u regionu jugoistočne Evrope. Očekuje se da će ovakvi vremenski uslovi postati učestaliji, iako je teško precizno predvideti kada će se sledeće suše desiti. Kako bi se smanjili negativni uticaji suša na privredu i društvo u celini, izuzetno je neophodno:
- prilagoditi se novim klimatskim uslovima
- unaprediti poljoprivredne prakse
- razviti pouzdane sezonske prognoze .
Izvor: Nova ekonomija
