Završna konferencija druge faze projekta „Uvođenje i održavanje funkcionalnog sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS) u pilot opštinama Republike Srbije“ održana je u Beogradu. Ovaj projekat, finansiran sredstvima Evropske unije, trajao je godinu dana i uključio digitalizaciju 1.351 poljoprivredne parcele u četiri pilot opštine: Leskovcu, Boljevcu, Sremskoj Mitrovici i Čajetini, što obuhvata ukupno 323 poljoprivredna gazdinstva.
Direktor Uprave za agrarna plaćanja, Slobodan Nikolovski, naglasio je značaj sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS) kao ključnog elementa Integrisanog administrativnog i kontrolnog sistema (IACS). Uspostavljanjem LPIS-a omogućava se poljoprivrednim gazdinstvima lakše podnošenje zahteva za podsticaje, dok Upravi za agrarna plaćanja olakšava isplatu, kontrolu i praćenje direktnih plaćanja. Projekat predstavlja značajan korak ka implementaciji LPIS-a na celoj teritoriji Srbije, što je planirano za 2025/26. godinu.
Sistem LPIS takođe omogućava kreatorima agrarne politike prikupljanje relevantnih i verodostojnih podataka, dok će ti podaci biti dostupni i naučnicima, kao i privatnim kompanijama, čime se otvara mogućnost za unapređenje agrarnog sektora kroz saradnju između različitih aktera.
LPIS i dosadašnja dostignuća
Na konferenciji su učestvovali i predstavnici Delegacije Evropske unije u Srbiji i kompanije DAI, koja je u saradnji sa Upravom za agrarna plaćanja realizovala projekat. Šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji, Nikola Bertolini, obratio se medijima za reč. Tom prilikom, istakao je da je vrednost projekta 270.000 evra. Marko Radovanović, projektni direktor DAI-a, dao je i svoj osvrt na rezultate projekta.
Kroz radni deo konferencije predstavljeni su ključni aspekti i dostignuća projekta. Uprava za agrarna plaćanja, kao deo Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ima zakonsku obavezu da uspostavi IACS sistem. Ovo je u skladu sa Akcionim planom Vlade Srbije i obavezama preuzetim u okviru Poglavlja 11 u pregovorima sa Evropskom unijom. Sistem je regulisan Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ima za cilj poboljšanje transparentnosti i efikasnosti u upravljanju agrarnim podsticajima.
Projekat je angažovao četiri eksperta. On predstavlja deo šireg napora da se modernizuje poljoprivredni sektor u Srbiji. Plan je da se agrar unapredi kroz digitalizaciju i harmonizaciju sa evropskim standardima. Nastavak implementacije LPIS-a planira se u narednim godinama. Ključni cilj je pokrivanje celokupne teritorije Srbije i dalje unapređenje administrativnih kapaciteta za pružanje podrške poljoprivrednicima.
Izvor: AgroTV