U novu otkupnu sezonu malina ulazi se sa ne više od 20.000 tona zalihe crvenog zlata, što je podatak koji neke ljude zabrinjava. Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković istakla je da je trenutna situacija povoljna u poređenju sa istim periodom prošle godine, kada je bilo više od 40.000 tona zaliha malina. Ona je naglasila da je ulazak u sezonu berbe i otkupa malina 2023. godine bio izuzetno neizvestan.
Ministarka je istakla da je Ministarstvo poljoprivrede ove godine blagovremeno preduzelo mere vezane za maline. Navela je da je urađen detaljan proračun i izrazila uverenje da malinari neće imati problema tokom te sezone.
Ono što je obećano proizvođačima malina jeste da će se pre početka proizvodnje izračunati troškovi proizvodnje za 2024. godinu. Prema podacima Instituta za voćarstvo u Čačku, cene proizvodnje za proizvođače variraju u zavisnosti od prinosa maline. Na primer, proizvođaču sa prinosom od 15 tona, proizvodnja će koštati 160 dinara po kilogramu, dok će za proizvođača sa prinosom od 10 tona cena biti 240 dinara po kilogramu. Ministarka je istakla da ovi podaci pokazuju da je cena proizvodnje niža što je prinos malina veći.
Malina, ovaj, jabuka razdora
Predsednik Asocijacije malinara Srbije, Dobrivoje Radović, izjavio je za Euronews Srbija da je prosečna proizvodnja maline u 2023. godini po aru bila između 35 i 50 kilograma ili po hektaru između 3,5 i 5 tona.
On je istakao da, iako postoje poljoprivredni proizvođači koji ostvaruju prinose od 10, 12, 15, pa čak i 20 tona, to čini svega 0,01 procenat. Uporedio je to s dodavanjem čaše vode u more, što ne bi imalo značajan uticaj.
Radović je napomenuo da je upisano 24.000 hektara zasada malina, ali da je stvarna površina pod zasadima samo 14.000 hektara. Naglasio je da su neki poljoprivrednici upisivali malinu radi subvencija, iako zapravo ne gaje malinu. Prosek proizvodnje po površini kretao se od 35 do 50 kilograma. Da je taj prosek 10 tona po hektaru na 14.000 hektara, ukupna proizvodnja malina u Srbiji bi bila 140.000 tona, dok je stvarna proizvodnja u 2023. godini bila oko 50.000 tona.
Što se tiče zaliha, Radović je istakao da su između oktobra, novembra i decembra 2023. godine izvežene oko 62.000 tona malina, što obuhvata celokupnu proizvodnju te godine i još dela roda iz 2022. godine. Procenjuje se da će zalihe iznositi oko 20.000 tona do 1. juna, s obzirom na intenzivnu izvoznu aktivnost i potražnju u okolnim zemljama.
Radović je takođe naveo da je cena zamrznute maline u septembru i oktobru prošle godine bila između 170 i 180 dinara sa PDV-om, dok je sada dostigla između 250 i 270 dinara plus PDV.
Pitanje cene
Ministarka poljoprivrede ukazuje da se cena maline i dalje nalazi na nižem nivou u poređenju sa prethodnim periodom.
Radović ističe da je cena maline u 2023. godini imala značajan uticaj na proizvodnju. Istakla je da agrotehničke mere nisu sprovedene. Pritom, tada nijedan proizvođač nije započeo radove na svojim zasadima sve do dolaska povoljnog vremena.
Radović dalje navodi da je cena koštanja u 2021. godini bila 180 dinara. Tada se cena maline kretala između 400 i 420 dinara. Pritom je u 2022. iznosila 500-550 dinara, a u 2023. godini pala na oko 200 dinara.
S obzirom na troškove proizvodnje, Radović navodi da sve ukazuje na to da bi akontna cena za rod u 2024. godini mogla biti oko 350 dinara, sa tendencijom rasta. Radović dodaje da minimalna cena za rod u 2024. godini ne sme biti niža od tog nivoa.
Izvor: Biznis i Finansije
