Malina je i dalje crveno zlato iz naših voćnjaka i izvozna uzdanica Srbije, vele proizvođači. Ali nema pogovora da se ne iskorišćava njen puni potencijal. Iako klimatski uslovi i zemlja u Srbiji čine idealno okruženje za gajenje malina, savremene plantaže koje ostvaruju prinose od preko 30 tona visokokvalitetnih plodova su i dalje retke u poređenju s obimnim ekstenzivnim zasadima.
Otkupne cene se često nameću od strane hladnjača bez prethodnog dogovora s voćarima, dok su trgovačke marže znatno veće u odnosu na deo prihoda koji pripada proizvođačima. Dodatno, država reaguje tek nakon što malinari izraze nezadovoljstvo, a politika prema ovoj potencijalnoj proizvodnji nije jasno definisana. Kao rezultat, maline, jedno od najzdravijih voća, često su odsutne s jelovnika školskih menzi i vrtića, dok subvencionisana poljska malina, iako nižeg kvaliteta, konkurira na domaćem tržištu.
Sve ove informacije su iznete u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis“ u Čačku. Malina je, naime, diskutovana na nedavnoj promociji naučne monografije „Savremena proizvodnja maline“ dr Aleksandra Leposavića.
Malina i 21. vek u Srba
Dr. Leposavić u svojoj knjizi posebno obrađuje aspekte uzgoja i zaštite maline u okviru organskog metoda, kako u zaštićenom, tako i u poluzaštićenom prostoru. Detaljno analizira i berbu, transport svežih plodova, te preradu malina, sve to obuhvaća u zasebnim poglavljima svoje publikacije. Osim toga, pruža i kalendar radova u malinjacima, zajedno s orijentacionim predračunom potrebnih sredstava za uspostavljanje malinjaka.
Rusija, Poljska, Srbija, Španija, Bosna i Hercegovina su među vodećim evropskim proizvođačima malina, s tim da Srbija ostvaruje najveću robnu proizvodnju, plasirajući više od 95% svežih i prerađenih malina na svetsko tržište, prema izjavama dr. Leposavića u njegovoj knjizi. Tokom perioda od 1981. do 2016. godine, proizvodnja malina u Srbiji je zabeležila izuzetno visoku stopu rasta. Međutim, nakon 2016. godine, tržišni uticaji doveli su do značajnog pada cena u zemlji, što je rezultiralo smanjenim interesovanjem proizvođača za investicije u malinjake. Ovaj trend negativno utiče na kvalitet ploda, prodajne cene i ukupnu konkurentnost srpskih malina na svetskom tržištu. Za savremenu proizvodnju malina, pored odgovarajućih agro-ekoloških, tehničko-organizacionih i drugih uslova, neophodan je i visok nivo znanja i obučenosti proizvođača.
Maline kao „eliksir života“
Plodovi maline su izuzetno hranljivi i lekoviti, imajući jedinstvena svojstva koja se smatraju eliksirom za očuvanje zdravlja i dugovečnih radnih i fizičkih sposobnosti čoveka, naglašava dr. Aleksandar Leposavić u svojoj knjizi. Lekovita svojstva maline prisutna su u svim njenim delovima – korenu, stablu, listu i plodu. Tradicionalna medicina ih dugo koristi za lečenje različitih stanja, uključujući neplodnost, polnu nemoć, neurasteniju i psihogene bolesti. Plodovi se koriste za tretiranje astme, ekcema, za zaustavljanje povraćanja, ublažavanje bolova u želucu, poboljšanje apetita kod dece i rekonvalescenata, dok ekstrakt ploda stimuliše pankreas na lučenje insulina i smanjuje nivo šećera u krvi. Lišće, koren i suvi plodovi se koriste za pripremu čajeva koji pomažu u lečenju hemoroida, lišajeva, osipa, alergijskih reakcija i jačanju imunološkog sistema.
Bioaktivne supstance u malini smanjuju rizik od pojave određenih vrsta kancera, koronarnih bolesti, srčanih oboljenja i moždanog udara. Posebno važna je elaginska kiselina iz ploda maline, naročito prisutna u sorti Vilamet, koja doprinosi suzbijanju kancera. Ova kiselina neutrališe slobodne radikale, sprečava njihovo vezivanje za DNK i reguliše enzime od značaja za metabolizam karcinoma.
Izvor: Dobro jutro
