Naslovna Poljoprivreda Malina i višnja – južna pruga

Malina i višnja – južna pruga

54
0

Da li je dogovorena cena ovogodišnjih malina od 250 dinara po kilogramu odgovarajuća za voćare s juga? Pritom, kako se kreće situacija s višnjom? Saznajmo.

zastita maline

Malina, bolna tačka podno Jablanice

Vest o dogovorenoj ceni maline od 250 dinara za kilogram izazvala je veliku pažnju prethodne nedelje. Dok malinari iz zapadne Srbije izražavaju nezadovoljstvo tim dogovorom i protestuju, za kolege sa juga ta cena od 250 dinara predstavlja samo iluziju.

Malinari iz Leskovca, Surdulice, Vranja i okoline tvrde da je nezvanična cena na otkupu oko 200 dinara po kilogramu. Pitaju se zašto ta cena ne važi na celoj teritoriji Srbije i zašto su „uskraćeni“ za čak 50 dinara po kilogramu. S obzirom na visoke troškove berbe, gde čak polovinu cene od 200 dinara uzimaju berači, ostatak novca mora biti iskorišćen za kupovinu đubriva, hemikalija, pa čak i plaćanje vlastitog rada.

Jedan malinar iz Surdulice komentariše kako je možda najbolje ili ne proizvoditi uopšte ili samo berčiti, ne opterećujući se proizvodnjom i ulaganjima. Dotični vremešni gospodin je već smanjio svoje zasade sa hektara na svega 30 ari.

On takođe napominje da je prinos maline na jugu ove godine dosta manji zbog nezadovoljavajuće cene prošle godine, ali i loših vremenskih uslova. Mnogi su odustali od obrađivanja ove kulture, a prognoze su da će površine pod malinom na jugu dodatno opasti. Inače, nakon zapadne Srbije, južna Srbija ima najveće površine pod malinom.

Foto: Pixabay

Višnja, (ne toliko) bolna tačka podno Jablanice

Proteklog vikenda, počela je berba višanja na jugu Srbije, a otkupna cena je između 70 i 85 dinara po kilogramu.

Inženjer voćarstva i vlasnik voćnjaka višanja iz Merošine, Hranislav Perić, izjavio je za agenciju Beta da smatra da je otkupna cena prihvatljiva, ali je istakao da je ovogodišnji rod višanja izuzetno slab. On je rekao da je ovogodišnji rod višanja manji za 30 odsto u poređenju sa prošlogodišnjim, pri čemu je prošlogodišnji rod bio za 50 odsto manji u poređenju sa 2022. godinom. Prema njegovim rečima, u nekim voćnjacima ima svega nekoliko kilograma višanja po stablu.

Izvor: Bolja zemlja

Perić je naveo da je prošle godine prvog dana otkupa na jednom otkupnom mestu u Merošini predato 10 tona višanja, dok je ove godine predato jedva jedna tona. On je objasnio da su visoke temperature i suv vetar tokom perioda cvetanja sprečili oplodnju cvetova. Takođe, prošle godine mnoge zasade su zahvatile bolesti, uključujući i moniliju, što je uticalo i na ovogodišnji rod.

„Dobar rod imaće samo oni voćari koji su poštovali sve agrotehničke mere, a takvih je malo. Ljudi su prestali da ulažu u zasade jer su prethodnih godina otkupne cene višanja bile izuzetno niske.“, veli Perić. Prema njegovim rečima, mnogi zasadi višanja na području merošinske opštine su napušteni u proteklim godinama. Zbog toga sada pod ovom voćkom ima oko 500 hektara. A samo pre deset godina je opština Merošina bila lider u Srbiji sa 2.000 hektara pod višnjama.

Izvori: AgroTV (1, 2)