Naslovna Poljoprivreda Malina na svetskom tržištu: trendovi, prodaja, trenutno stanje stvari

Malina na svetskom tržištu: trendovi, prodaja, trenutno stanje stvari

95
0

Malina je opet ključna tema razgovora. Ovaj put, razgovori o istoj dobijaju svetske razmere, sa i te kako primetnim učešćem Srbije. Naime, a nedavno održanom preliminarnom sastanku uoči 13. konferencije Svetske organizacije proizvođača maline (International Raspberry Organization), koji je bio upriličen u kineskom gradu Čangžou (Chaoyang), dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku prvi put se zvanično predstavio delegatima vodećih proizvođača ovog voća.

Photo by Sneha Cecil on Unsplash

Svetska organizacija proizvođača maline predstavlja centralno udruženje svih proizvođača maline širom sveta, uključujući Srbiju, Kanadu, SAD, Meksiko, Čile, Peru, Australiju, Kinu, Škotsku, Englesku, Poljsku, Bugarsku i Ukrajinu. Osnovana 1998. godine, organizacija ima za cilj promovisanje konzumacije maline širom sveta, fokusirajući se na aspekte bezbednosti hrane, razmenu proizvodnih i tehničkih informacija između svojih članova, te održavanje pozitivnih i prijateljskih odnosa unutar malinarske industrije.

Malina u brojkama (i učinku)

Na početku sastanka, dr Lu Ćingang, profesor Kineske akademije poljoprivrednih nauka, istakao je da je malinarski sektor u Kini tokom tri godine prolazio kroz period opadanja, ali da se situacija sada promenila zahvaljujući naporima kineske Vlade da podrži ovu industriju. Naglasio je da je Kina značajno tržište, posebno za sveže voće poput borovnica, dok kineski potrošači nisu skloni zamrznutoj malini, već je koriste u vidu sokova, miks napitaka i vina, kao i u pekarskim proizvodima koji su popularni među mladima.

Marek Pavlonka, generalni sekretar IRO-a iz Poljske, podsetio je prisutne da je malinarska industrija već tri godine suočena s ozbiljnom recesijom, pre svega zbog nerealnih očekivanja i spekulacija pojedinih aktera na tržištu, koje su nastale 2022. godine. Visoke cene otkupa i prodaje, kako je istaknuto, „ubile“ su tržište. Kao ilustraciju, naveo je poznatu francusku kompaniju Andros koja je godinama uvozila velike količine smrznute maline, pretežno iz Poljske, za proizvodnju džemova, ali je visoka cena dovela do potpunog obustavljanja uvoza.

Takođe je pomenuta svetski poznata firma Danone, koja je prestala koristiti malinu u svojim jogurtima. Kako bi se tržište oporavilo, Pavlonka je naglasio potrebu za različitim merama, uključujući pozitivnu kampanju koja bi istakla prednosti korišćenja maline u svežem i prerađenom obliku, kao i stabilne cene koje bi podstakle i proizvođače i prerađivače. Takođe je ponudio prisutnima veće količine kvalitetnog koncentrata maline iz poljskih skladišta po povoljnim cenama.

Foto: Pixabay

I još o malini

U uvodnom govoru, predsednik IRO-a, Antonio Domingez iz Čilea, naglasio je svrhu postojanja organizacije, ističući da iako su članice faktički konkurenti, moraju zajedno raditi na unapređenju potrošnje maline u svetu, uz poseban naglasak na bezbednost hrane. Posebno je istakao rizike vezane za primarnu proizvodnju, gde postoji mogućnost infekcije noro virusima i hepatitisom, dok je istaknuto da se takve infekcije ne događaju u procesu prerade, te da je ključno minimizirati bezbednosne rizike. Dodatno, Domingez je naglasio važnost pažljivog obraćanja medijima, kako od strane proizvođača, tako i otkupljivača i izvoznika, kako bi se izbegli negativni uticaji na potrošnju maline širom sveta.

Nakon uvodnog obraćanja, Domingez je dao reč novom predstavniku Srbije u IRO-u, dr Aleksandru Leposaviću iz čačanskog Instituta za voćarstvo. Izrazio je nadu da će Leposavićevo znanje i iskustvo doprineti radu svetske organizacije malinara, pri čemu je generalni sekretar istakao da je reč o jednom od najstručnijih poznavaoca primarne proizvodnje maline u svetu.

Photo by Jametlene Reskp on Unsplash

U svom izlaganju, dr Leposavić je analizirao trenutno stanje u proizvodnji maline, ne samo u Srbiji, već i šire. Naglasio je da se proizvođači suočavaju s značajnim padom proizvodnje. A to je, kako tvrdi, delimično uzrokovano lošim vremenskim uslovima tokom tekuće vegetacije. Oni su, apostrofirao je, dodatno pogoršali već tešku situaciju u malinjacima. Takođe je istakao probleme vezane za višegodišnji pad prinosa usled lošeg sadnog materijala, kao i izazove s kojima se suočavaju hladnjačari u Srbiji, i pored korišćenja najbolje opreme i visokih standarda u obradi maline, teško pronalazeći načine za plasman svojih proizvoda.

Reči inostrane struke glede malina

Božidar Petkov, predstavnik Bugarske, optimistično je govorio o perspektivi proizvodnje maline u njegovoj zemlji. Istakao je da funkcioniše 14 kombajna za mehaničku berbu plodova. Pritom je dodao i da Bugari koriste evropske fondove za promociju konzumacije jagodastog voća, posebno među najmlađima. Slično je komentarisao i Miroslav Kožinjavski iz Poljske. On je naglasio da i poljski fondovi podstiču potrošnju maline i drugih jagodastih voća pod nazivom „Poljska super hrana“. Ovo je posebno evidentno tokom praznika, pod sloganom „Malina je izvor zdravlja“. Kožinjavski je predložio fokusiranje na zaštićeni prostor za uzgoj malina, naročito za svežu konzumaciju, dok se druga klasa plodova može koristiti za preradu.

Image by congerdesign from Pixabay

Miguel Mendez, predstavnik Meksika, isto se obratio medijima. Istakao je da se malina u njegovoj zemlji uzgaja u potpuno zaštićenom okruženju zbog loših klimatskih uslova. Samim tim se veći deo proizvodnje prodaje u svežem stanju. Alfonso Velaskez iz Perua izrazio je želju za podrškom u uspostavljanju plantaža na Andima u Južnoj Americi. Velaskez je istakao da je Peru najveći izvoznik visokožbunaste borovnice na svetu.

Program konferencije nastavlja se u narednih pet dana, tokom kojih će predstavnici članica predstaviti svoje proizvodnje. Planirana je i poseta malinjacima i pogonima za preradu malina u zemlji domaćinu trinaeste konferencije o malini. Nakon toga, predviđen je okrugli sto na kojem će se razmotriti smernice za buduće delovanje u malinarstvu. Cilj istih je oporavak proizvodnje koja ima veliki značaj za brojne ljude širom sveta.

Izvor: Dobro jutro