Kakva će biti naredna sezona za uzgoj malina? Da li se može očekivati bolja cena? Ovo su neka od mnogih pitanja koje proizvođači postavljaju.
Imajući u vidu da se polako privodi kraju ovogodišnja sezona malina, možemo slobodno da zaključimo da je cena bila ispod očekivanja, premda blizu proizvođačke. Međutim, ako se uzme u obzir cena koja je bila prethodnih par godina trebalo bi da su uzgajivači stekli izvesne zalihe. Kako je onda moguće da sveža malina košta i preko 1500 dinara, a da 300g smrznute trgovci prodaju za 500 dinara?
Nažalost, neki proizvođači su rešili da pokose zasade i pređu na drugi vid proizvodnje. Ima i zapuštenih zasada. Ozbiljniji uzgajivači, doduše, nastavljaju proizvodnju sa umanjenim ulaganjima
Srbija je tokom prethodne četiri godine izvozila u proseku nešto više od 98.000 tona zamrznute maline. Sam izvoz je redovno padao za preko 10% godišnje. Najveći izvoz ostvaren je u 2019. godini, kada je nadmašio 114.000 tona. Prošle sezone je jedva izvezeno 68.000 tona „crvenog zlata“. Razlozi su u manjoj domaćoj proizvodnji, ističe struka. Ali veći je „krivac“ pad tražnje kod inostranih kupaca. Prehrambene kompanije i maloprodajni lanci navode da je zamrznuta malina znatno skuplja u poređenju sa, primera radi, zamrznutim egzotičnim voćem.
Kako stoji malina za 2024. godinu?
Naredne godine se ne može očekivati značajno poboljšanje u ovom uzgojnom sektoru. Ali svakako neće biti poput ove godine. Tome u prilog ide i činjenica da će proizvodnja biti nešto niža i da će se verovatno smanjiti postojeće zalihe.
Rešenje za nelagodnu situaciju je u unapređenju proizvodnje što će se odraziti i na povećanje prinosa. Ne treba zaboraviti da savremeni zasad maline može da donese i preko 20 tona plodova po hektaru.
Nedavno je održan i sastanak u Ministarstvu poljoprivrede sa malim hladnjačarima o promeni situacije. Ali nakon sastanka nije bilo reči o bilo kakvom dogovoru, niti se ishod nazirao.
Ova godina je bila znatno poučna po malinarstvo. Proizvođači su shvatili da je nužno tražiti nova tržišta. Svakako, afirmacija domaćeg tržišta i prerade ne sme izostati. Svi znamo da se beznačajne količine maline koriste u preradi a može se koristiti kao namirnica za mnoge konditorske proizvode. Liofilizacija i plasman maline putem prerađevina je i dalje validan ekonomski potez koji treba uzeti u obzir.
Najčešći izvoz srpske maline
Iz naše zemlje se godišnje oko 29.000 t izvozi u Nemačku, čak trećina ukupnog izvoza. Ali plasman u Nemačkoj se smanjuje za 13,6% svake godine. U isto vreme raste vrednost izvoza, koja se u posmatranom periodu kretala oko 88,5 miliona dolara. Tu se beleži rast od preko 9% godišnje.
Pored pada tražnje, razlog za manji izvoz je i u većem uvozu ukrajinske maline u Nemačku. Malina iz Ukrajine je znatno jeftinija od naše, i pored niske cene od oko 2,9 dolara za kilogram srpskog proizvoda. Podsetićemo, Nemačka ovo voće najviše uvozi iz Poljske (38,5%), Srbije (33,6%) i Ukrajine (6,1%). Drugim rečima, i pored ovih padova dobro se držimo na ovom tržištu.
Izvor: Agropress
