Nakon dve odlične sezone sa cenama iznad višegodišnjeg proseka, sezonu malina iza nas većina uzgajivača će pamtiti po niskoj otkupnoj ceni. Međutim, one koji razmišljaju šire zabrinjavaju vremenske (ne)prilike.
U malinjacima Bogatića, iako je sredina novembra, Milenko Nešić svedoči da izgleda kao da je tek prošla sezona. Sa 30 godina iskustva u malinarstvu, Nešić je prvobitno uzgajao kupine zbog povoljne cene, ali danas ima zasade maline. Iako cena ove godine nije bila profitabilna, veći izazov leži u sve manjem prinosu maline iz godine u godinu.
„Ima tu više faktora ali osnovni i glavni faktor je klima. Promenili su se klimatski uslovi, mi nemamo više zime onakve kakve smo imali, malina otprilike voli dugu zimu odnosno da taj zimski san dobro što kaže odspava. Dakle da hladni dani budu sve do kraja februara, ali da u drugoj polovini februara počne polako da otopljava. Onda ona u proleće krene dobro i iz svakog pupka izrasta dobra grana koja je bujna,“ veli Nešić.
Dodao je i da ovih godina neće svaki pupak da istera granu jer se desi nešto preko zime. „Verovatno pupak dva-tri puta kad krene pa stane on izgubi energiju i posle kad treba zaista da krene da bi se razvio u rodnu granu on nema energije. Drugi problem je što je sve teže obrađivati malinu zbog vremenskih promena,“ naglasio je ovaj voćar. „Proleće nam karakterišu obilne padavine, u nepovoljnim trenucima naročito važnim fazama za malinu. A dodatni trošak je onda i borba sa korovima. Trava raste intenzivno. Ja na ovoj površini više ne znam ni koliko sam novca dao za plevljenja. Sve što je nekad rađeno jedanput ili dvaput ove sam godine morao da radim i duplo i troduplo više“.
Malina u plasteniku se i dalje bere
Milenko primećuje bujanje trave zbog đubrenja i sistema za zalivanje, ali ističe visoke nadnice koje čine proizvodnju manje isplativom. Iako nije unosan za radnike, za proizvođače poput Milenka postaje izazov jer cena proizvoda ne može pokriti takve troškove. To postaje važno razmatranje za svaku narednu sezonu.
„Sve navedeno umanjuje naravno zaradu, pad prinosa osećam godinama. Retke su situacije da može da rodi 15-18 tona, to su izuzeci. Potrebno je imati zaštitne mreže i sve agrotehničke mere odraditi kako treba. Međutim ako u sve to uložim to ne može nikad da se vrati. Ja ove godine ne mogu da vratim ni za podizanje zasada i to što kaže ono bez sertifikovane sadnice, bez nekih kvalitetnih stubova, mreža i i svega drugog što je potrebno za proizvodnju. Ne mogu se sigurno pokriti svi troškovi jer mi treba 6.000 evra na ovoj površini za repromaterijal koji je izuzetno poskupeo“ kaže Milenko. O podizanju zasada maline idite na ovaj link i čitajte detaljnije.
Cena đubriva je naglo skočila ljudi su sad u situaciji da bacaju manje đubriva. Kada je u pitanju zaštita, i ona je prilično skočila tako da i to nam je jedan od razloga što nemamo mogućnost da povratimo uloženo. To ne može nikako sa cenom od 100 do 120 dinara koliko je mene koštala berba maline. „Inače, kod mene je išla berba po kilogramu“ pojašnjava Milenko.
Izvor: AgroPress
