Opet nemamo dogovora oko malina! Međutim, možda se srpsko vino proslavi u svetu više nego inače. Pritom, koje vas još vesti iz agrara čekaju danas? Saznaćete uskoro.
Malina opet predstavlja problem
Pregovori između proizvođača maline i hladnjačara, uz prisustvo Ministarstva poljoprivrede, nisu uspeli. Proizvođači malina su se obratili predsedniku i premijeru Srbije sa zahtevom za rešenje krize i odlučivanje o budućnosti proizvodnje. Iako je otkupna cena malina bila 250 dinara po kilogramu, proizvođači tvrde da hladnjače otkupljuju smrznute maline po 350 do 400 dinara.
Proizvođači su tražili otkupnu cenu od 300 dinara po kilogramu malina, ali im je ponuđeno 260 dinara, što su odbili. Hladnjačari nisu popustili, a država je ostala posmatrač. Mileta Pilčević, predsednik Udruženja malinara „Vilamet“ iz Arilja, kritikuje vlast i hladnjačare, navodeći da su manji hladnjačari već prodavali po višim cenama, što ukazuje na moguću nepoštenu praksu. Ako se situacija ne reši, budućnost proizvodnje malina u Srbiji može biti ugrožena.
Srpsko vino u znaju uspeha
Sajt „Business Insider“ objavio je listu sedam potcenjenih, ali odličnih vinskih zemalja i regija, među kojima se nalazi i Srbija, pored Gruzije, doline reke Duero u Portugaliji, Priorata u Kataloniji, Tokaja u Mađarskoj, Lacija u Italiji i Vale de Gvadalupe u Meksiku. U članku pod naslovom „Zaboravite dolinu Napa i Toskanu. Ovo su sedam potcenjenih vinskih regija koje volim da posećujem kao somelijer“, somelijerka i autorka Sara Mej Grinvald ističe Srbiju kao zemlju bogate i ambiciozne vinske kulture.
Sara Mej Grinvald piše da je Srbija smeštena na istoj geografskoj širini i ima sličnu klimu kao poznate francuske vinske regije, te pokazuje ogroman potencijal kao vinska nacija. U 19. veku, Srbija je bila ključni evropski proizvođač vina, ali su vinogradi uništeni zbog filoksere, ratova i komunističke vlasti. Međutim, poslednjih godina, mali vinari doprinose revitalizaciji vinske industrije.
Među istaknutim vinarijama, Grinvald posebno hvali „Matalj“, koja simbolizuje renesansu Srbije sa bogatom istorijom i tradicionalnim tehnikama. „Aleksandrović“ se izdvaja inovativnim kupažama i održivim praksama, dok se „Despotika“ ističe slikovitim vinogradima i nagrađenim vinima.
Ove vinarije pomažu u obnavljanju vinske tradicije Srbije i povećanju kvaliteta vina, što privlači sve više pažnje međunarodnih ljubitelja vina. Pored Srbije, Gruzija, dolina reke Duero, Priorat, Tokaj, Lacio i Vale de Gvadalupe su takođe navedeni kao vinske regije vredne pažnje zbog svoje jedinstvenosti i visokog kvaliteta vina.
Konkurs za umetničke zanate
Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam u Vojvodini raspisuje javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava namenjenih unapređenju i očuvanju tradicionalne proizvodnje, karakteristične za umetnički i stari zanat. Konkurs će biti otvoren od ponedeljka, 5. avgusta, do 5. septembra. Cilj ove mere je povećanje konkurentnosti i razvoj preduzetništva u AP Vojvodini.
Sekretar dr Nenad Ivanišević naglasio je važnost podrške zanatlijama, ističući da su sredstva po konkursu namenjena za nabavku opreme ili repromaterijala. Resorni sekretarijat će ove godine izdvojiti tri miliona dinara za podršku umetničkim i starim zanatima, pružajući kontinuiranu podršku opstanku ovih zanata na teritoriji AP Vojvodine.
Subvencije će biti odobrene u visini od najmanje 100.000 do najviše 250.000 dinara za nabavku opreme, dok će opseg za repromaterijal biti od najmanje 80.000 do najviše 200.000 dinara. Pravo na konkurisanje imaju privredna društva i preduzetnici sa sedištem ili registrovanom poslovnom jedinicom u Vojvodini, koji su upisani u registar Agencije za privredne registre najkasnije do 30. decembra 2023. godine. Kandidati moraju biti razvrstani kao mikro ili mala pravna lica ili preduzetnici paušalci.
Ova inicijativa ima za cilj očuvanje kulturne baštine i unapređenje ekonomske stabilnosti zanatlija, što doprinosi sveukupnom razvoju preduzetništva u regionu. Sekretarijat se nada da će kroz ovakve mere podstaći veće interesovanje za bavljenje tradicionalnim zanatima i obezbediti njihov opstanak za buduće generacije.
Obuka u užičkim selima
Grad Užice, u saradnji sa Regionalnom razvojnom agencijom Zlatibor, sprovodi Info obuke u seoskim područjima Užica. Cilj ovih obuka je informisanje stanovnika o aktuelnim javnim pozivima i subvencijama koje nude grad i ministarstva privrede i poljoprivrede. Vladan Virijević, član Gradskog veća za privredu i poljoprivredu, naglasio je da će ova praksa postati redovna.
Obuke su nedavno organizovane u Mesnoj zajednici Drežnik, gde su meštani, posebno oni koji se bave poljoprivredom, informisani o mogućnostima za dalji razvoj ili pokretanje poljoprivredne proizvodnje. Cilj je da se dođe do svakog sugrađanina i upozna ih sa detaljima o tome kako mogu konkurisati za subvencije koje grad pruža poljoprivrednicima. Takođe, meštani su obavešteni o dva javna poziva Ministarstva privrede, namenjena preduzetnicama u seoskim područjima. Preduzetnice mogu ostvariti bespovratna sredstva u visini od 500 hiljada dinara, dok za stare zanate mogu ostvariti bespovratna sredstva od 300 hiljada dinara.
Virijević je podsetio da Grad Užice svake godine povećava sredstva namenjena subvencijama i da je ovogodišnji Javni poziv još uvek otvoren. Preostalo je oko 4,5 miliona dinara i poljoprivrednici su pozvani da iskoriste ovu priliku, posebno jer se cela procedura brzo završava i sredstva se dodeljuju u kratkom roku.
Meštani svih ostalih sela gde će se održati Info obuke su pozvani da dođu i informišu se o mogućnostima za razvoj poljoprivredne proizvodnje i pokretanje sopstvenog biznisa. Ova inicijativa ima za cilj povećanje informisanosti i podrške seoskim zajednicama u njihovom ekonomskom razvoju.
Bespovratna sredstva za zaštićena područja
Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine raspisao je Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava radi finansiranja i sufinansiranja projekata za tekuća ulaganja koja realizuju upravljači zaštićenih područja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini u toku 2024. godine. Glavni cilj konkursa je zaštita i očuvanje biodiverziteta, kao i unapređenje stanja zaštićenih područja u Vojvodini.
Specifični ciljevi konkursa uključuju dodelu sredstava za projektne aktivnosti kao što su:
- aktivne mere zaštite prirode
- sanacija i revitalizacija osetljivih ekosistema (močvare, vlažna staništa, slatine, peščare, stepe, šume)
- očuvanje i unapređenje stanja zaštićenih područja kroz jačanje kapaciteta upravljača
- kreiranje promotivnih sadržaja koji doprinose razvoju ekoturizma.
Ukupan iznos planiranih sredstava za dodelu po javnom konkursu je 9.000.000 dinara, obezbeđenih Pokrajinskom skupštinskom odlukom o budžetu AP Vojvodine za 2024. godinu.
Pravo na učešće imaju upravljači zaštićenih područja: nacionalni parkovi, specijalni rezervati prirode, predeli izuzetnih odlika, parkovi prirode i zaštićena staništa. Svaki podnosilac prijave može podneti jednu prijavu vezano za jedno zaštićeno područje. Sredstva za dodelu po projektu mogu iznositi od minimalno 300.000 do maksimalno 1.000.000 dinara.
Rok za dostavljanje prijava je 29. avgust 2024. godine. Pritom, krajnji rok za izvršenje ugovorene obaveze ističe 15. decembra 2024. godine. Ovaj konkurs omogućava upravljačima zaštićenih područja da realizuju projekte koji doprinose očuvanju prirodnog bogatstva Vojvodine, povećavajući kapacitete za zaštitu životne sredine i promovišući ekoturizam.
Info: Poljoprivrednik, AgroTV (1, 2, 3, 4)
