Da li su se, konačno, ministarstvo (i na čelu istog dr Aleksandar Martinović) i malinari dogovorili oko nekog idealnog, kompromisnog rešenja? Ili ćemo opet gledati dane i dane kleševa? Naravno, ovo nisu jedine vesti koje smo spremili za vas danas, ali jesu udarne. Ergo, udarimo.
Martinović i malinari: sudar svetova (po ko zna koji put)
Na sastanku koji je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dr Aleksandar Martinović, održao u Arilju sa predstavnicima Udruženja proizvođača maline „Vilamet“ i nekoliko preduzeća koja se bave otkupom, analiziran je ovogodišnji rod maline i razmatrano povećanje otkupne cene ovog voća.
Martinović je istakao da je rod maline ove godine značajno smanjen, te se očekuje da će otkupna cena, koja trenutno iznosi 250 dinara po kilogramu, porasti u narednim nedeljama i mesecima. S obzirom na to da se preko 95% srpske maline izvozi i da je konkurencija Poljska, Ukrajina i Čile sa velikim plantažama, dogovoreno je da se prati kretanje cene na evropskom tržištu, a potom se ponovo sastanu u Arilju naredne nedelje.
Ministar je naglasio da će se dijalog između države, lokalne samouprave, otkupljivača i proizvođača maline nastaviti, jer se jedino zajedničkim pristupom može ojačati malinarstvo, koje je izuzetno značajno za zapadnu Srbiju. Malinarstvo je za Vladu Republike Srbije strateška grana poljoprivrede, a podrška proizvođačima maline predstavlja i napor države da zadrži mlade ljude u svojim domovima.
Martinović je izrazio zahvalnost proizvođačima i otkupljivačima maline na međusobnom razumevanju i zajedničkom naporu ka prevazilaženju izazova u malinarstvu, kao i predsedniku opštine Arilje, Predragu Maslaru, na aktivnom učešću u pregovorima.
Sastanku su prisustvovali i državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede Livija Pavićević, direktor Uprave za agrarna plaćanja Slobodan Nikolovski i predsednik opštine Arilje Predrag Maslar. Sa strane proizvođača malina prisutni su bili:
- Mileta Pilčević
- Lazar Todorović
- Milan Radojičić
- Sredoje Crvenković
- Miloš Radovanović (svi iz Udruženja proizvođača maline „Vilamet“).
Sa strane hladnjačara prisustvovali su :
- Milan Stanić iz preduzeća „Stanić d.o.o“
- Slobodan Obradović iz preduzeća „Drenovac“
- Rade Ljubojević iz preduzeća „Sirogojno“
- Aleksandar Marković iz fabrike „Budimka“ ITN grupa
- Radoje Cvetić iz preduzeća „Master Frigo“.
Vamos a Madrid!
Privredna komora Srbije (PKS) i Razvojna agencija Srbije (RAS) organizovaće nastup srpskih privrednika na nacionalnom štandu Srbije tokom međunarodnog sajma svežeg voća i povrća „Fruit Attraction 2024“. Sajam će se održati u Madridu od 8. do 10. oktobra.
Kako je saopšteno iz PKS, učešće na ovom međunarodnom sajmu omogućava izlagačima da predstave svoje proizvode, plasiraju ih na nova tržišta, kao i da unaprede postojeće i steknu nove poslovne kontakte. Pravo na učešće na sajmu u okviru nacionalnog štanda imaju privredna društva i preduzetnici registrovani u Srbiji koji se bave proizvodnjom svežeg voća i povrća.
PKS podseća da je „Fruit Attraction“ jedan od vodećih međunarodnih sajmova proizvođača voća i povrća na svetu, koji se svake godine održava u Madridu. Prošle godine, sajam je okupio 2.000 izlagača i preko 100.000 poslovnih ljudi iz 145 zemalja.
Usevi u Banatu bezbedni
Institut „Tamiš“ je saopštio da olujne nepogode koje su nedavno pogodile područja Pančeva, Kovačice, Opova i Alibunara nisu prouzrokovale značajne štete na usevima. Ukoliko ne bude većih vremenskih nepogoda, očekuje se dobar rod, posebno kod pšenice čiji su prinosi u ovom delu Banata premašili prošlogodišnje.
Bogdan Garalejić, stručni saradnik za strna žita u Institutu „Tamiš“, izjavio je da postoje parcele gde su usevi malo nakrivljeni zbog vetra, ali da značajnijih šteta nije bilo, a padavine su se kretale od 50 l/m2 do 77 l/m2.
Kukuruz, najrasprostranjenija poljoprivredna kultura u ovom delu Banata, pokriva 66 hiljada hektara. U dobrom je stanju, počelo je nalivanje zrna, a padavine mu odgovaraju. Suncokret, koji je uglavnom posejan u formi hibrida, takođe pozitivno reaguje na veće količine padavina i visoke temperature.
Garalejić je naglasio da očekuju dobar rod suncokreta, kukuruza, šećerne repe i soje, koja je u intenzivnom rastu i cvetanju, već formirajući mahune na donjim granama. Ukoliko ne dođe do naglih vremenskih promena, prinosi će biti dobri i stabilni.
Izvor: Radio-televizija Vojvodine
Pšenica je u ovom delu Južnog Banata posejana na 22 i po hiljade hektara. Žetva je završena prošle nedelje. Prinosi variraju od 6,6 tona do 9 tona po hektaru kod pšenice posejane u oktobru, što je više nego prošle godine.
Ječam je takođe dobro rodio, sa prinosom od oko 6 i po tona po hektaru. Jedino je uljana repica imala niže prinose. Ove kulture je bilo za 700 kilograma do jednu tonu po hektaru manje u odnosu na prošlu godinu. Stručnjaci iz Instituta „Tamiš“ su podsetili poljoprivrednike da mogu doneti uzorke zemljišta na besplatnu analizu. Dodali su, pritom, da će podaci poljoprivrednika biti uneti u sistem eAgrar.
