Malinari i dalje ne vide izlaz iz ove loše situacije. A kupinari bi trebalo da obrate pažnju na svoje prinose ove sezone ako hoće uspeh. Saznajmo više.
Koliku kompenzaciju malinari traže?
Predsednik Udruženja proizvođača malina u Srbiji „Vilamet“, Mileta Pilčević, izjavio je da otkupljivači malina još nisu izvršili plaćanje za oko 70% preuzetih količina ovog voća, uprkos tome što je berba završena pre mesec dana. Prema njegovim rečima, ove godine je cena malina bila najniža u poslednjih 15 godina, a oko 70% prodanih malina i dalje nije naplaćeno.
Pilčević je naglasio da je ovogodišnji rod malina značajno smanjen zbog mraza i grada. Takođe je istakao da obećana cena od 240-250 dinara po kilogramu ne pokriva troškove proizvodnje. Trenutno se zamrznute maline prodaju po ceni od 400 dinara po kilogramu.
Napomenuo je da je Institut za voćarstvo u Čačku izračunao da bi cena koja obezbeđuje zaradu, na prinos od 100 kilograma, trebalo da iznosi 250 dinara po kilogramu. Međutim, proizvođači su jedva ostvarili prinose do 70 kilograma po aru. Dodatno je istakao da su zatražili sastanak sa premijerom Milošem Vučevićem i predsednikom Aleksandrom Vučićem, ali i dalje čekaju poziv.
Pilčević je apelovao na državne organe, otkupljivače i izvoznike da sagledaju širu sliku situacije u sektoru malinarstva i pruže potrebnu podršku kako bi se izbeglo gašenje ove proizvodnje, od koje direktno ili indirektno zavisi oko 500.000 ljudi. Pritom je najavio da će Udruženje ovih dana održati sastanak na kojem će odlučiti o daljim koracima koje će preduzeti.
Ovako obezbedite prinose kupine
Na području jurisdikcije PIS regionalnog centra Knjaževac, kompletirana je berba kupina, te su zasadi sada u fazi inicijalnog starenja i prelaska u stanje mirovanja. Proizvođačima se nalaže postberbena operacija uklanjanja dvogodišnjih izdanaka rezidbom do osnove i njihovim iznošenjem iz zasada. Jednogodišnje izdanke potrebno je prorediti radi optimizacije rasta.
Ove mere su kritične za očuvanje vitalnosti jednogodišnjih izdanaka i očuvanje visokog fitosanitarnog statusa zasada. Primena ovih mera smanjuje mogućnost prenosa patogena i štetočina sa inficiranih na zdrave izdanke.
Tokom vizuelne inspekcije zasada na više lokacija, zabeleženo je prisustvo patogena poput kestenjaste pegavosti izdanaka (Didymella applanata), rđe izdanaka i lista kupine (Kuehneola uredinis) i purpurne pegavosti izdanaka kupine (Septocyta ruborum). Preporučuje se primena hemijskih mera zaštite protiv navedenih patogena upotrebom registrovanog fungicida Teatar plus (aktivne materije azoksistrobin+difenokonazol) u doziranju od 0,75 l/ha.
Takođe se preporučuje inspekcija na prisustvo simptoma napada grinja: eriofidne grinje lista maline (Phyllocoptes gracillis) i običnog paučinara (Tetranychus urticae). Ukoliko se potvrdi prisustvo, neophodno je sprovesti tretman upotrebom registrovanih akaricida na bazi abamektina. Zbog povišenih dnevnih temperatura, preporučuje se da se hemijske mere zaštite sprovode u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim časovima.
