Naslovna Poljoprivreda Voćarstvo i povrtarstvo Malinari se nadaju ceni od 400 dinara za kilogram

Malinari se nadaju ceni od 400 dinara za kilogram

76
0

Sezona berbe malina u pojedinim krajevima zapadne Srbije počeće kroz desetak dana. Međutim, kako malinari navode, zbog nepovoljnih vremenskih uslova, ovogodišnji rod biće znatno umanjen u odnosu na prethodnu godinu.

Image by Katharina N. from Pixabay

Predsednik Asocijacije malinara Srbije, Dobrivoje Radović, izjavio je da će ove godine prinos maline biti smanjen za 50 do 70%. Naveo je da su biljke pretrpele ozbiljna oštećenja, pa će maline biti značajno manje, iako su primenjene sve agrotehničke mere, te da situacija neće biti dobra. Radović je istakao da bi zadovoljavajuća cena za proizvođače i hladnjačare bila 400 dinara po kilogramu maline, jer sve ispod te cene dovodi proizvođače u gubitak. Ukazao je da su mnogi izvoznici govorili o cenama od 200 ili 250 dinara, ali da sada mogu licitirati i 2.000 dinara jer maline nema.

Radović je dodao da možete platiti nešto i 2.000 dinara za kilogram maline. Ali, kako ističe, ako tog proizvoda nema, to plaćanje je nebitno. Po njegovom mišljenju, realna cifra koja bi zadovoljila sve strane i omogućila interes, jeste akontna cena maline od 400 dinara sa tendencijom rasta. Napomenuo je da kako ponuda i potražnja budu rasle, cena bi trebalo da raste, ali ne bi smela biti niža od 400 dinara. Smatra da je to prihvatljivo, ali s obzirom na smanjeni prinos, čak i to je malo jer nema šta da malinari zarade ako proizvod ne postoji.

Image by Katharina N. from Pixabay

Ne, malinari nisu zadovoljni

U nastavku izjave, Radović je dodao da za cenu maline nije odgovorna država, čija je osnovna uloga posredovanje između zainteresovanih strana, već su hladnjačari ti koji određuju cenu. Cena maline je uglavnom pod uticajem izvoznika i hladnjačara, jer oni formiraju tu cenu. Ne možemo optuživati državu za diktiranje cene.

„Država može biti samo medijator u ovom sistemu. Ona može da spoji jednu i drugu stranu, poljoprivredne proizvođače i izvoznike i hladnjačare. I može država kroz razne subvencije ili podsticaje, kao što to i čini, da pomogne održavanje i poboljšanje proizvodnje, da li protivgradnom mrežom, navodnjavanjem, poljoprivrednom mehanizacijom ili nečim drugim, ali ona može biti samo medijator i posrednik u razgovor između zainteresovanih strana“, dodao je Radović.

Image by congerdesign from Pixabay

Predsednik asocijacije je naknadno rekao da je podrška države malinarima ključna, jer nemaju iste mogućnosti prilagođavanja kao hladnjačari i izvoznici tokom loše sezone, koji mogu nadomestiti nedostatke u srpskoj proizvodnji uvozom iz drugih zemalja. Dodao je da je glavno tržište za srpsku malinu Evropa, i da je čuo iz medija da se razmatra mogućnost izvoza u Kinu, ali da je najtragičnije to što ove godine neće biti dovoljno ni za izvoz ni za Evropu ni za Kinu.

Prema njegovom mišljenju, to ove godine nije moguće. Istakao je da je pre nekoliko godina proizvodnja bila od 90 do 120 hiljada tona malina, ali da je sada situacija potpuno drugačija. Mnogi nisu primenili adekvatne agrotehničke mere tokom jeseni, a dodatno je istakao da je imala vrlo toplu zimu, te da su prinosi smanjeni.

Image by Couleur from Pixabay

A šta sami proizvođači vele?

Radojko Bujošević iz Trešnjevice, sela u Arilju, ima oko tri hektara pod malinom. Ali je njegov usev pretrpeo značajnu štetu zbog lošeg vremena. On ističe da je još rano govoriti o tome da li će proizvođači maline ove godine uspeti da pokriju troškove, a kamoli da ostvare dobit.

Bujošević naglašava da će tek na kraju sezone saznati da li će uspeti da pokriju troškove ili ne. Cena berbe maline je oko 120 dinara po kilogramu. Ali može biti i veća, do 150 dinara, s obzirom na to da se neki berači teško mogu angažovati. Ipak, Bujošević ističe da su prinuđeni da rade bez obzira na teškoće. Ali dodaje i da je sumnjivo da će ostvariti dobru zaradu.

Image by Anja from Pixabay

On izražava nadu u visok kvalitet ovogodišnjeg roda, ali naglašava da to zavisi od vremenskih uslova. Smatra da bi rod mogao biti bolji ako vreme bude povoljno. Bujošević se nada prinosu između 150 i 200 kilograma po aru, ali sumnja da će ta brojka biti ostvarena u proseku.

S druge strane, Dragojle Jovančić iz Ivanjice gaji dve sorte maline na 30 ari zemlje. On je očekivao je rod od 4.500 do 5.000 kilograma, ali nije ostvario očekivano. Iako je sve pripremio, uključujući i sistem za navodnjavanje, Jovančić nije optimističan. On kaže da će cena od 350 do 400 dinara po kilogramu biti jedini spas da pokrije troškove.

Izvor: AgroTV